Милутин М. Продановић

Милутин М. Продановић
Лични подаци
Датум рођења(1965-09-30)30. септембар 1965. (59 год.)
Место рођењаЧачак, СФРЈ
НародностСрбин
Религијаправославац[1]
УниверзитетМашински факултет Универзитета у Београду
Професијадипломирани машински инжењер
Породица
ДецаКатарина (1993) и Михаило (2009)
Политичка каријера
Политичка
странка		ДСС (1995-2012)
председник Скупштине општине Горњи Милановац
2001. — 2004.
Изборипостављен
ПретходникАлександар Правдић
НаследникДражимир Марушић
Народни посланик
2000. — 2004.
Изборидецембар 2000 и децембар 2003

Милутин М. Продановић (Чиби[2]) (30. септембар 1965), српски је политичар.

Биографија

Деда му је био Милета М. Продановић, који се такође бавио политиком и био кандидат за народног посланика као члан тадашње Демократске странке. Рођен је и одрастао је у Чачку. Отац му је Мирослав М. Продановић (1927—1998) а мајка Радмила (1938). Политичку каријеру започео у Горњем Милановцу. Пореклом је из села Прањани где је провео добар део детињства.

Завршио је Машински факултет Универзитета у Београду 1993. и специјалистичке студије на истом факултету 1996.[3] Магистар је техничких наука (2014) и завршио је докторске студије на Машинском факултету Универзитета у Београду. Отац је Катарине (1993) и Михаила (2009).

Страствени је ловац, а о његовој повреди и догодовштинама у лову писале су и дневне новине.[4][5]

Учествовао је у оснивању часописа студената Богословског факултета “Логос”, са Небојшом Крстићем, Младеном Дурићем, Миланом Васиљевићем, Владимиром Вукашиновићем и другима.[1]

Добио је Хиландарску споменицу 2009, због помоћи при обнови манастира.[6]

2005. године добитник Велике повеље Машинског факултета Универзитета у Београду, због помоћи при изградњи нових учионица и лабораторија.

Власник је мини дестилерије у Прањанима и бренда ракије од шљива "МИСИЈА" и ракије од крушке "ДАКОТА".

Пословна биографија

Од 1993. до 1995. је радио у фабрици ЦЕР Чачак; након тога до 1998. као директор развоја фабрике ФАД у Горњем Милановцу, а од 1998. до 1999. као директор сектора производње фабрике Илијак у Чачку.[3] Од 1999. до 2000. ради као директор сектора у Glas Proing, a 2000. године, након петооктобарских промена, постављен је за директора ЈКП 17. септембар из Горњег Милановца.[3]

По престанку обављања политичких функција, Влада Србије га поставља за директора НИС-Енергогаса,[7] одакле 2005. године прелази у Министарство рударства и енергетике за Помоћника министра.

После седам година проведених у Министарству одлази у Ј.П. ЕПС за координатора за инвестиције и експлоатацију у привредном друштву „ЕПС обновљиви извори“ д.о.о.[8]

Овлашћени је судски вештак машинске струке и лиценцирани пројектант и извођач радова у машинској и гасној техници.

Политички живот

Био је члан Омладинске радне бригаде „Драгиша Мишовић“ из Чачка на ОРА Ниш 83 II смена 1983. године.[2]

Члан је Демократске странке Србије (ДСС) од 1995. године, чији је посланик у Скупштини Србије био у два мандата од 2000. до 2004.

Био је члан Главног одбора Демократске странке Србије од 1998 до 2006. године.

За председника Скупштине општине Горњи Милановац изабран је 2001. године.[3] Био је члан Одбора за финансије и Одбора за урбанизам југословенске делегације у Конгресу локалних и регионалних власти Европе, при Савету Европе у Стразбуру.[3]

Потпредседник СКГОЈ од 2002-2004. године (Стална конференција градова и општина Југославије)

Био је члан управног одбора АК Црвена звезда од 2003. године.[9]

Био је помоћник министра рударства и енергетике од 19. јануара 2006.[10] до 31. августа 2012.[11] Његова улога у пропуштању Србије да купи већински удео у Југоросгасу је предмет бројних анализа и новинских чланака.[12][13]

Референце

  1. ^ а б „Борба за веру: Заточник чегарског завета”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2014. г. Приступљено 09. 05. 2014. 
  2. ^ а б „Билтен ОРА СФРЈ”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2014. 
  3. ^ а б в г д Ко је ко у Горњем Милановцу 2003, Доситеј. ISBN 978-86-7644-012-2
  4. ^ Новости, 4. мај 2011: Функционер ДСС повређен у лову
  5. ^ „Прес: Политичару повређеном у лову украли убијеног срндаћа испред болнице”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2014. 
  6. ^ Обнова Хиландара
  7. ^ „Инсајдер: Ко зарађује на увозу гаса?”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2014. 
  8. ^ „Инвестиције у обновљиве изворе вредне две милијарде евра”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2014. 
  9. ^ Историја АК Црвена звезда
  10. ^ „YUGOROSGAZ - тајна природа пословања”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2014. г. Приступљено 09. 05. 2014. 
  11. ^ Последња гласила и прописи
  12. ^ „Има ли мафије у промету гаса”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2014. 
  13. ^ „Б92, Инсајдер: Енергетски (не)споразум, други део”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2014. г. Приступљено 09. 05. 2014.