Милорад Марјановић (Пожаревац, 20. новембар1910. — Београд, 13. новембар1991), познат као Миле, био је један од пионира џеза у Србији у периоду између два Светска рата, као члан или вођа првих београдских оркестара ове врсте музике.[1] Главни инструмент му је била виолина. После Другог светског рата се бавио претежно акустиком, и то посебно електроакустиком и архитектонском акустиком.
Рад као музичар
Отац Милорада, Богосав Марјановић, је погинуо као мајор Војске Краљевине Србије 1913. године у Другом балканском рату.[2] Милорад Марјановић је почео да учи виолину у родном Пожаревцу, али се ипак одлучио за студије технике у немачком граду Карлсруеу .[3]
Милорад Марјановић (са виолином) и ансамбл САЏО у Београду 1934. године
Студије је наставио у Београду, где је постао члан састава Џоли бојс већ основаног 1929. године.[4] Са овим ансамблом је био на турнејама по Румунији, Бугарској и Турској. После тога прелази у ансамбл САЏО (Студентски академски џез оркестар). Касније за потребе радија сам оснива и води мањи састав Мелоди бојс.[5] Поред виолине, Миле је повремено у џез или плесним саставима свирао и бас и бубњеве. Пре Другог светског рата је једно време био члан и Београдске филхармоније.
Послератна каријера
Милорад Марјановић је дипломирао 1948. године на Електротехничком одсеку Техничког факултета, данас Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Цео радни век провео је као инжењер у Радио Београду, касније Радио-телевизији Београд.[6] Свирао је само повремено, углавном на пригодним свечаностима. У Радио Београду се бавио претежно пројектовањем тонских студија и студијским снимањем звука.[7] Упоредно је једно време предавао предмет акустика на Електротехничкој школи Никола Тесла у Београду. Као просторни акустичар, Миле је сарађивао на послератном реновирању концертне дворане Коларчевог народног универзитета. Такође је пројектовао акустичне особине дворане Београдске филхармоније пре њеног реновирања 2003. године. Објавио је рад о озвучењу у историјским музејима.[8]
