Године 1961. удајом за Борисава Јововића долази у Добрачу у Гружи где је наставила да живи.[4]Милена Јововић је "прва песникиња сељанка".[3] Преводила је на италијански и француски језик.[2]
У њену част се у Добрачи сваке године одржава песничка манифестација „Миленини извори”.[2]
Била је члан Удружења књижевника Србије.[4]
Дела
Шумарице, велика суднице, Спомен-парк Крагујевачки октобар, Крагујевац (1994)(поема „Шумарице велика суднице” је изведена на Великом школском часу 1994. године.[4]
Објавила је десет збирки песама и књига песама за децу:[4]
Песме Милене Јововић из села Добраче 1963;
Широко је лишће орово 1975;
Мравље срце 1977;
Окићен месец 1985;
У постојбини рузмарина 1988;
Шумарице велика суднице 1994;
Месечеве љубавнице 1994;
Колевка душе 2002;
Прстенована тмом 2016 године.
Награде
Милена Јововић је добитница више награда, међу којима су плакета Светог Ђорђа и награда Невен.[2]