Милан Босиљчић Бели (Ужице, 20. септембар 1931 — Београд, 31. децембар 2019) био је југословенски и српски глумац, најпознатији по улогама у индијанским филмовима.

Након завршетка школе Босиљчић је почео да студира спорт у Београду. Током студија успоставио је прве контакте са филмом, јер су у то време у Југославији настали многи међународни авантуристички филмови и вестерн-филмови, чији статисти су углавном били студенти Београдског универзитета за спорт (попут Гојка Митића). 1957. године остварио је прву малу филмску улогу у француско-југословенском авантуристичком филму „Бурлак“. Италијански режисер Алберто Латуада, у чијим је филмовима Босиљчић имао два рана наступа, препоручио му је да похађа глумачку школу у Риму, коју је похађао две године.

Прихватио је филмске понуде у Немачкој наредних година. Играо је у два филма о Нибелунгену и филму Карла Маја "Винету и његов пријатељ Олд Фајрхенд". Веће улоге добио је од 1968. у источно-немачкој ДЕФА. Овде је играо као протагониста у индијанским филмовима због чега је у Источној Немачкој постао популаран као "Милан Бели".

У Источној Немачкој је радио као кореограф за плесне сцене. Такође је играо као глумац у научнофантастичном филму "У прашини звезда". Овај филм из 1976. године била му је 50. филмска продукција. 1983. снимио је свој последњи филм за ДЕФА.

Након још многих појављивања на филму и телевизији, Босиљчић је 2017. играо мађарског краља у телевизијској серији Немањићи — рађање краљевине, и то му је била последња улога.

Босиљчић је, поред матерњег - српског језика, такође говорио енглески, немачки, италијански и француски језик.

Преминуо је 31. децембра 2019. у Београду.^[1]

Његов син Милан Босиљчић такође је глумац и плесач.

• Милан Босиљчић дипломирао ДИФ са 88 година („Вечерње новости”, 25. мај 2019)