Андромедина галаксија је удаљена је од Млечног пута приближно 2,5 милиона светлосних година.[3] Донедавно се сматрало да је највећа галаксија у Локалној групи, која се састоји од Андромеде, Млечног пута, галаксије Троугао и још тридесетак мањих галаксија. Скорија истраживања показују како Млечни пут садржи више тамне материје и највероватније је најмасивнија галаксија. Међутим, најновија посматрања Шпицерсвемирским телескопом, открила су да Андромеда садржи приближно билион (1012) звезда, што је далеко више од Млечног пута.[4] Андромеда је на тамном ноћном небу видљива и голим оком и представља један од најсјајнијих објеката, али је због светлосног загађења у великим градовима видљив само централни део галаксије, док је пун пречник исте седам пута већи од пречника пуног месеца. Деклинација објекта је + 41° 16' 8" а ректасцензија 0h 42m 44,3s. Привидна величина (магнитуда) објекта М31 износи 3,5 а фотографска магнитуда 4,3. Налази се на удаљености од 0,834 милиона парсека од Сунца. М31 је још познат и под ознакама NGC 224, UGC 454, MCG 7-2-16, CGCG 535-17, Andromeda nebula, PGC 2557.
Виријална маса галаксије Андромеда истог је реда величине као и Млечни пут, са око 1 билион Сунчевих маса (2,0 × 1042 килограма). Масу било које галаксије тешко је проценити са било којом тачношћу, али дуго се мислило да је галаксија Андромеда масивнија од Млечног пута са маргином од неких 25% до 50%. Ово је доведено у питање студијом из 2018. године која је навела нижу процену масе галаксије Андромеда,[5] у комбинацији са прелиминарним извештајима о студији из 2019. године која процењује већу масу Млечног пута.[6][7] Галаксија Андромеда има пречник од око 220.000 ly (67 kpc), што је чини највећим чланом Локалне групе у погледу продужења, ако не и масе.
Број звезда садржаних у галаксији Андромеда процењује се на један билион (7012100000000000000♠1×1012), или отприлике два пута више од броја процењеног за Млечни пут.[8]
У другој деценији 20. века примећено је да се Андромеда приближава Млечном путу.[9] Очекује се да ће се галаксије Млечни пут и Андромеда спојити за око 4,5 милијарди година.[10][11] Андромеда се приближава брзином од преко 100 km/s и у неком једном тренутку две галаксије ће се почети спајати, као и црне рупе у њиховим средиштима стварајући нову већу галаксију, али звезде су веома удаљене једне од других и оне у спајању могу проћи једне поред других без судара.[12] То спајање може довести до формирања гигантске елиптичне галаксије[13] или велике лентикуларне галаксије.[14] Са привидном магнитудом од 3,4, галаксија Андромеда је међу најсјајнијим Месјеовим објектима,[15] чинећи је видљивом голим оком са Земље ноћу без месечине,[16] чак и када се гледа из подручја са умереним светлосним загађењем.
Најближи NGC/IC објекти
Следећи списак садржи десет најближих NGC/IC објеката.[a]
^"The median values of the Milky Way and Andromeda masses are MG = 7042159084000000000♠0,8+0,4 −0,3×1012M☉ and MA = 7042298282499999999♠1,5+0,5 −0,4×1012M☉ at a 68% level"
Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID119295582. arXiv:1405.0306. doi:10.1093/mnras/stu879.CS1 одржавање: Формат датума (веза),
but compare "[we estimate] the virial mass and radius of the galaxy to be 0,8×10^12 ± 01×10^12M☉ (1,6×1042 ± 2,0×1042kg)"
Kafle, Prajwal R.; Sharma, Sanjib; Lewis, Geraint F.; et al. (1. 2. 2018). „The Need for Speed: Escape velocity and dynamical mass measurements of the Andromeda Galaxy”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 475 (3): 4043—4054. Bibcode:2018MNRAS.475.4043K. ISSN0035-8711. S2CID54039546. arXiv:1801.03949. doi:10.1093/mnras/sty082.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Peñarrubia, Jorge; Ma, Yin-Zhe; Walker, Matthew G.; McConnachie, Alan W. (29. 7. 2014). „A dynamical model of the local cosmic expansion”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 433 (3): 2204—2222. Bibcode:2014MNRAS.443.2204P. S2CID119295582. arXiv:1405.0306. doi:10.1093/mnras/stu879.CS1 одржавање: Формат датума (веза)