Медеја

За друге употребе, погледајте страницу Медеја (вишезначна одредница).
Евелин де Морган - Медеја

У грчкој митологији, Медеја (антгрч. Μήδεια [Mēdeia]) је чаробница, кћерка колхидског краља Ејета и Океаниде Идије.[1]

Мит

Медеја је дар врачања добила од богиње Хекате. Богиње Хера и Атина су је изабрале да помогне њиховом љубимцу Јасону који је са 50 изабраних јунака запловио у Колхиду по златно руно. То руно је припадало њеном оцу Ејету, који није желео да га се одрекне. Његов план је био да уништи странца, али су лукаве Хера и Атина затражиле од Афродите да распламса љубав у Медејином срцу према Јасону.

Кад је Јасон дошао у Колхиду, он се прво најавио код краља Ејета и замолио га је да му преда златно руно. Ејет је обећао да ће то да уради, али под условом да узоре поља гвозденим плугом са Хефестовим огњеним биковима и посеје зубима светог змаја бога Ареја. Једина особа која је могла да помогне Јасону да тај задатак испуни била је Медеја.

Узевши златно руно, јунаци су се укрцали на брод и са собом повели и Медеју. Ејет је за њима послао потеру, али је ту опет помогла Медеја убивши чак и свог полубрата Апсирта. Медеја и Јасон су се венчали пре повратка у Јолк, на острву Пеуки или на Колкири.

При повратку у Јолк Медеја је одлучила да се освети краљу Пелији, који је и послао Јасона у Колхиду и искористивши његово одсуство поубијао целу његову породицу. Њена освета била је лукава; пред Пелијиним кћерима је раскомадала једног овна, те га оживела сасвим подмлађеног као јагње. Видевши то, а у жељи да подмладе свог оца, кћери су то исто њему урадиле, али Медеја није желела да га оживи. Због овог злочина син краља Акаст је протерао Медеју и Јасона у Коринт.

У Коринту је краљ Креонт Јасону понудио руку своје кћери, што је Јасон и прихватио како би учврстио свој положај. Љубоморна и понижена Медеја је будућој невести поклонила хаљину која је букнула у пламену, уништивши и њу и дворац и њеног оца. Медеја се осветила и свом мужу Јасону тако што је убила синове које му је родила, Тетала и Алкимена. Онда је Хелијевим кочијама, које су вукли њени змајеви, пребегла у Атину, где су је срдачно дочекали јер је обећала да ће својим чаролијама омогућити краљу Егеју да добије наследника. Сама му је родила сина Меда, али ју је и Егеј протерао када је покушала да отрује Тезеја. Са својим сином је отишла у Азију, али се касније вратила у Колхиду где је убила свог стрица Перса који је био преотео власт Ејету.[2]

Медеја у уметности

Медејина живописна судбина била је честа тема у античкој уметности. Еурипидова трагедија Медеја из 431. године п. н. е. је била узор и каснијим трагичарима и песницима као што су Еније, Пакувије, Овидије и Сенека.

На црнофигуралним и црвенофигуралним вазама приказивана је као чаробница, а од средине 5. века п. н. е. и као љубоморна супруга која намерава да убије сопствену децу.

Писани извори

Heroides XII
Metamorphoses VII, 1-450
Tristia iii.9

Види још

Референце

  1. ^ „Medeja – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  2. ^ psihobrlog (2014-04-14). „Psihoanalitičko viđenje Medeje, žene koja je ubila svoju decu”. Psihobrlog (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27. 
  3. ^ Ovid also wrote a full play called Medea from which only a few lines are preserved.

Литература

Музика

Кинематографија и телевизија

Спољашње везе

  1. ^ Fragments are printed and discussed by Theodor Heinze, Der XII. Heroidenbrief: Medea an Jason Mit einer Beilage: Die Fragmente der Tragödie Medea P. Ovidius Naso. (in series Mnemosyne, Supplements, 170. 1997.
  2. ^ „Film Fest Journal: L'Enfer, 2005”. filmref.com. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г. Приступљено 5. 8. 2015.