Еманијел Беар

Еманијел Беар
Беарова (2022)
Лични подаци
Пуно имеЕманијел Беар-Асон
Друга именаЕмануела Ест
Датум рођења(1963-08-14)14. август 1963. (61 год.)
Мјесто рођењаСен Тропе или Гасен (Вар), Француска
Породица
СупружнициДанијел Отеј (1993—1995)
Микал Коан (2008—2011)
Дјеца3
РодитељиГи Беар (отац)
Женвјев Галеа (мајка)
Рад
Активни период1972—данас
Веза до IMDb-а

Еманијел Беар (фр. Emmanuelle Béart; Сен Тропе или Гасен, 14. август 1963)[1] француска је глумица. Играла је у преко 60 филмова и серија од 1972. године. Осам пута је била номинована за Сезар, а награду је освојила 1986. године за улогу у филму Manon des Sources као најбоља глумица у споредној улози. Имала је улоге у филмовима: La Belle Noiseuse (1991), Срце зими (1992), Nelly et Monsieur Arnaud (1995), Немогућа мисија (1996), 8 femmes (2002) и другим филмовима.

Биографија

Рођена је као Еманијел Беар-Асон у Сен Тропеу или Гасену (према различитим изворима), на Француској ривијери, као кћерка Женвјев Галее (псеудоним Женвјев Гијери) — бивше манекенке хрватског, грчког и малтешког поријекла, и Гија Беара — пјевача и пјесника.[2] Породица њеног оца, поријеклом из Египта, била је сефардска; он је касније тражио уточиште у Либану (током свог дјетињства).[3][4][5][6][7]

Има полусестру, Ев (рођена 1959), са очеве стране, те шесторо полубраће/полусестара са мајчине стране: Иван, Сара и Микис Серијејкс из односа њене мајке са Жан-Ивом Серијејксом; и Оливје Гиспен, Лизон и Шарлот из односа њене мајке са Жан-Жаком Гиспеном.[8][9]

У посљедњим годинама тинејџерске доби, провела је љетни одмор са породицом која је са енглеског говорног подручја и која је од њеном оцу блиског пријатеља, у Монтреалу. Боравила је са Беверли Мелен и Вилијамом Софином и њихово двоје дјеце Ендруом и Шоном Софин, који су је сматрали веома блиском. Поткрај тог љета, породица је позвала да остане с њима и доврши студије бакалореа на Интернационалном колеџу Мари де Франс. Остали су блиски пријатељи.[10]

Каријера

Беарова је добила улогу у филму Tomorrow's Children 1976. године. У тинејджерској доби имала је неколико мањих улога на телевизији. По дипломирању на Интернационалном колеџу Мари де Франс у Монтреалу, вратила се у Француску и уписала драмску школу у Паризу. Недуго послије овога, изабрана је први пут као одрасла особа као дио поставе једног филма, а 1986. године стекла је славу улогом уз Ива Монтана, као ћерка-осветница у француском хит-филму Manon des Sources. За свој перформанс, освојила је награду Сезар за најбољу глумицу у споредној улози. У филму Date with an Angel из 1987. године, играла је улогу жене-анђела. Године 1995, освојила је награду Сребрни Св. Георгије за најбољу глумицу на 19. додјели награда Московског интернационалног филмског фестивала, за своју главну улогу у филму Une femme française.[11]

Осим у категорији за најбољу глумицу у споредној улози, такође је номинована за још седам награда Сезар за најобећавајућу и најбољу глумицу. Беарова је имала номинације као најобећавајућа глумица за филмове Un amour interdit (1984) и L'amour en douce (1985); односно, као најбоља глумица за филмове Les enfants du désordre (1989), La Belle Noiseuse (1991), Срце зими (1992), Nelly et Monsieur Arnaud (1995) и Les destinées sentimentales (2000).

У француском издању магазина Elle од дана 5. маја 2003. године, Беарова се — као 39-годишњакиња — појавила нага;[12] свих 550.000 копија распродало се за три дана, чиме је издање постало најбрже распродато издање у дугом историјату модног сјаја магазина и уопште.[13]

Приватни живот

Средином 1980-их, Беарова је ушла у однос са Данијелом Отејом (с њим је глумила у филмовима L'amour en douce, Manon des Sources, Срце зими и Une femme française); вјенчали су се 1993. године и развели 1995. Беарову су — да је у романтичном односу — повезивали са: музичким продуцентом Давидом Франсоом Мороом (од око 1995. године, након развода од Отеја)[10][14] и филмским продуцентом Венсаном Мејером (у периоду од око двије године, до његовог самоубиства у мају 2003. године).[12] Она има троје дјеце, укључујући Нели Отеј (рођена око 1993) и Јохана Мороа (рођен око 1996).[10] Вјенчала се са глумцем Микалом Коаном 13. августа 2008. године у Женапу у Белгији, а 2009. године су усвојили дијете из Етиопије по имену Сурафел. Беарова и Коан су се развели 2011. године. Исте године је ушла у романтичну везу са режисером и кинематографом Фредериком Шодјеом.[15]

Осим рада за екран, Беарова је позната по друштвеном активизму. Амбасадорка је UNICEF-а и има излагања у којима се противи антиимиграционој политици Републике Француске. Године 1996. изазвала је лавину медијских натписа, након што је — бранећи права „сан-папјеа” (фр. sans-papiers — досл. [они] без папира, у значењу ’илегални имигрант(и)’) — избачена након масовног уласка њене групе у париску цркву.

У марту 2012, Беарова је давала изјаве против пластичне хирургије — за Le Monde; говорила је да је зажалила због операције својих усана 1990. када је имала 27 година.[16][17]

Филмографија

Филм
Улоге Еманијел Беар
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1983 Premiers désirs Елен реж.: Дејвид Хамилтон
1985 L'amour en douce Саманта реж.: Едуар Молинаро
1986 Manon des Sources Манон реж.: Клод Бери
1987 Date with an Angel жена-анђео реж.: Том Маклоклин
1988 À gauche en sortant de l'ascenseur Ева реж.: Едуар Молинаро
1990 Il viaggio di Capitan Fracassa Изабела реж.: Еторе Скола
1991 La Belle Noiseuse Марјан реж.: Жак Ривет
J'embrasse pas Ингрид реж.: Андре Тешине
1992 Срце зими Un cœur en hiver Камиј реж.: Клод Соте
1994 L'Enfer Нели реж.: Клод Шаброл
1995 Une femme française Жан реж.: Режис Варнје
Nelly et Monsieur Arnaud Нели реж.: Клод Соте
1996 Немогућа мисија Mission: Impossible Клер Фелпс реж.: Брајан де Палма
1998 Don Juan Елвир реж.: Жак Вебер
Voleur de vie Алда реж.: Ив Анжело
1999 Le Temps retrouvé Жилберт реж.: Раул Руиз
La Bûche Сонја реж.: Данјел Томпсон
Elephant Juice Џулс реж.: Сем Милер
2000 Les Destinées sentimentales Полин Померел реж.: Оливје Асајас
2001 La répétition Натали реж.: Катерин Корсини
2002 8 femmes Луиз реж.: Франсоа Озон
Searching for Debra Winger Еманијел Беар реж.: Розана Аркет
2003 Les Égarés Одил реж.: Андре Тешине
Histoire de Marie et Julien Мари Деламбр реж.: Жак Ривет
Nathalie... Натали / Марлен реж.: Ен Фонтејн
2005 L'enfer Софи реж.: Данис Тановић
2006 Un crime Алис Паркер реж.: Мануел Прадал
2007 Les Témoins Сара реж.: Андре Тешине
2008 Disco Франс Навар реж.: Фабјан Онтанјант
Vinyan Жан Белмер реж.: Фабрис Ду Велз
2010 Nous Trois Мари реж.: Рено Бертран
Ça commence par la fin Габријел реж.: Микал Коан
2011 Ma compagne de nuit Жулија реж.: Изабел Брокар
2012 Bye Bye Blondie Франсес реж.: Виржини Депант
Télé gaucho Патрисија Габријел реж.: Мишел Леклерк
2013 Par exemple, Électre Крисотемис реж.: Жан Балибар, Пјер Леон
2014 My Mistress Маги / Господарица реж.: Стивен Ленс
Les Yeux jaunes des crocodiles Ирис Дупен реж.: Сесил Телерман
2017 Beyond the Known World Луиз реж.: Пан Налин

ТВ

  • Le grand Poucet (1980)
  • Zacharius (1984)
  • Raison perdue (1984)
  • La femme de sa vie (1986)
  • Et demain viendra le jour (1986)
  • Les jupons de la révolution (1989) — 1 епизода
  • D'Artagnan et les trois mousquetaires (2005)

Награде и номинације

Год. Награђено Категорија Резултат
Сезар
1985 Un amour interdit Најобећавајућа глумица Номинација
1986 L'amour en douce Номинација
1987 Manon des Sources Најбоља глумица у споредној улози Освојено
1990 Les enfants du désordre Најбоља глумица Номинација
1992 La Belle Noiseuse Номинација
1993 Un cœur en hiver Номинација
1996 Nelly et Monsieur Arnaud Номинација
2001 Les Destinées sentimentales Номинација
Остале награде
1993 Un cœur en hiver Најбоља страна глумица, награда Давид ди Донатело Освојено
1995 Une femme française Најбоља глумица, награда МФФ Освојено
2002 8 femmes Најбоља глумица, награда ЕФН Освојено
Почасна признања
2002 Сребрни медвјед (Берлинале) за истакнут умјетнички допринос за 8 femmes Додијељено
2010 Награда Станиславски Додијељено
2012 Ред умјетности и писама Додијељено
2015 Национални ред Легије части Додијељено

Референце

  1. ^ „Emmanuelle Béart”. cinema.jeuxactu.com. 
  2. ^ „Emmanuelle Beart Biography (1965-)”. www.filmreference.com. 
  3. ^ „Guy Béart: «Ma mère m’a enseigné les rituels juifs que je connais très bien»”. www.actuj.com. Архивирано из оригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено 23. 01. 2023. 
  4. ^ „Emmanuelle Béart”. www.gossiprocks.com. Архивирано из оригинала 2016-04-07. г. 
  5. ^ „Ces migrants qui abîment l'image de la France -:)”. blogs.mediapart.fr. 
  6. ^ „Les chrétiens d'Orient”. migrations.besancon.fr. Архивирано из оригинала 2021-05-15. г. 
  7. ^ Franck Salameh (2018). Lebanon’s Jewish Community: Fragments of Lives Arrested. books.google.com. ISBN 978-3-319-99667-7. „Guy Béart, sing-songwriter and father of French actress Emmanuelle Béart, whose passion for music was nurtured in the Lebanon of his childhood where his parents had taken refuge after their expulsion from Egypt” 
  8. ^ „Emmanuelle Béart > Biographie”. www.gala.fr. Архивирано из оригинала 2022-10-07. г. 
  9. ^ „Emmanuelle Béart : qui est sa soeur aînée, Eve Béart ?”. www.programme-tv.net. Архивирано из оригинала 2022-12-03. г. 
  10. ^ а б в „EMMANUELLE BÉART”. www.tcm.com. 
  11. ^ „19th Moscow International Film Festival (1995)”. www.moscowfilmfestival.ru. Архивирано из оригинала 2013-03-22. г. 
  12. ^ а б „Actress Conceals Grief At Cannes”. www.contactmusic.com. 
  13. ^ James Mottram (2009-06-20). „Emmanuelle Béart: 'Sometimes you feel more naked when you're totally dressed than the other way round'”. www.independent.co.uk. 
  14. ^ „Manon of the Spring”. www.superiorpics.com. Архивирано из оригинала 2013-01-04. г. 
  15. ^ „PHOTOS – EMMANUELLE BÉART AND HER LOVER FRÉDÉRIC CHAUDIER ACCOMPLICES FOR A GLAMOROUS EVENING GALA”. sivertimes.com. 2018-01-16. 
  16. ^ „Emmanuelle Béart : la chirurgie esthétique, "ça a été effroyable”. www.lemonde.fr. 
  17. ^ „Emmanuelle Beart Scared Of Needles After Botched Lip Job”. admin.contactmusic.com. 2012-03-12. 

Литература

Спољашње везе

Еманијел Беар на Викимедијиној остави.

Read other articles:

Konstantin Sergeyevich Pavlov

Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Desember 2022. Konstantin PavlovInformasi pribadiNama lengkap Konstantin Sergeyevich PavlovTanggal lahir 21 Januari 1989 (umur 35)Tinggi 1,78 m (5 ft 10 in)Posisi bermain GelandangInformasi klubKlub saat ini FC Spartak KostromaKarier senior*Tahun...

 

Katwijk

KatwijkMunisipalitas / kota BenderaLambang kebesaranNegaraBelandaProvinsiHolland SelatanLuas(2006) • Total31,06 km2 (1,199 sq mi) • Luas daratan24,65 km2 (952 sq mi) • Luas perairan6,40 km2 (250 sq mi)Populasi (1 January 2007) • Total60.910 • Kepadatan2.471/km2 (6,400/sq mi) Source: CBS, Statline.Zona waktuUTC+1 (CET) • Musim panas (DST)UTC+2 (CEST)Situs webwww.k...

 

Persecution of Christians in the post–Cold War era

This article is about the persecution of Christians since 1989. For the persecution of Christians in previous centuries, see Persecution of Christians. Freedom of religion Concepts Laicism Religious discrimination Religious censorship Religious liberty Religious pluralism Secularism Separation of church and state Anti-clericalism School prayer Catholic priests in public office Confessionalism Theocracy State religion Secular state Confessional state Atheist state Status by country Africa Alg...

Operation St. Peter's

1967 film directed by Lucio Fulci This article is about the Italian comedy film. For the soundtrack of the film, see Operazione San Pietro (soundtrack). Operation St. Peter'sOriginal Italian theatrical posterDirected byLucio FulciWritten by Adriano Bolzoni Ennio De Concini Paul Hengge Lucio Fulci Roberto Gianviti[1] Produced by Turi Vasile Luggi Waldleitner[1] StarringLando BuzzancaJean-Claude BrialyEdward G. RobinsonHerbert FuxCinematography Erico Menczer Alfio Contini[1&...

 

Matius 6

Matius 6Halaman yang memuat Injil Matius pasal 5 dan 6 dalam versi Terjemahan LamaKitabInjil MatiusKategoriInjilBagian Alkitab KristenPerjanjian BaruUrutan dalamKitab Kristen1← pasal 5 pasal 7 → Matius 6 (disingkat Mat 6) adalah pasal keenam Injil Matius, pada Perjanjian Baru dalam Alkitab Kristen, yang disusun menurut catatan Matius, salah seorang dari keduabelas Rasul pertama Yesus Kristus.[1][2] Teks Naskah aslinya ditulis dalam bahasa Yunani. Sejumlah naskah te...

 

Rubina Ali

Indian actress Rubina Ali QureshiBornRubina Ali1999 or 2000 (age 23–24)[1]Other namesRubina QureshiOccupationActressYears active2008–2013 Rubina Ali, also known as Rubina Qureshi, is an Indian actress who played the child version of Latika in the Oscar-winning film Slumdog Millionaire (2008), for which she won a Screen Actors Guild Award. Following the film's success, she was cast in the Bollywood film Kal Kisne Dekha (2009). Personal life Like her on-sc...

Childhood obesity

Obesity in children For the medical journal, see Childhood Obesity (journal). Medical conditionChildhood obesityChildren with varying degrees of body fatSpecialtyEndocrinology, pediatrics, bariatrics  Part of a series onHuman body weight General concepts Obesity (Epidemiology) Overweight Underweight Body shape Weight gain Weight loss Gestational weight gain Diet (nutrition) Weight management Overnutrition Childhood obesity (Epidemiology) Medical concepts Adipose tissue Classification of ...

 

Benjamin Romualdez

Filipino politician (1930–2012) In this Philippine name, the middle name or maternal family name is Trinidad and the surname or paternal family name is Romualdez. Benjamin RomualdezFormer Governor and Ambassador Benjamin Kokoy Romualdez on his 81st birthdayGovernor of LeyteIn officeDecember 30, 1967 – March 25, 1986Preceded byNorberto Romualdez Jr.Succeeded byBenjamin P. AbellaAmbassador of the Philippines to the United StatesIn office1982–1986PresidentFerdinand Marcos...

 

中华人民共和国国家元首列表

  提示：此条目页的主题不是中華人民共和國最高領導人。 中华人民共和国 中华人民共和国政府与政治系列条目 执政党 中国共产党 党章、党旗党徽 主要负责人、领导核心 领导集体、民主集中制 意识形态、组织 以习近平同志为核心的党中央 两个维护、两个确立 全国代表大会 （二十大） 中央委员会 （二十届） 总书记：习近平 中央政治局 常务委员会 中央书记处 �...

2016年美國總統選舉

2016年美國總統選舉 ← 2012 2016年11月8日 2020 → 538個選舉人團席位獲勝需270票民意調查投票率55.7%[1][2] ▲ 0.8 %   获提名人 唐納·川普 希拉莉·克林頓 政党 共和黨 民主党 家鄉州 紐約州 紐約州 竞选搭档 迈克·彭斯 蒂姆·凱恩 选举人票 304[3][4][註 1] 227[5] 胜出州/省 30 + 緬-2 20 + DC 民選得票 62,984,828[6] 65,853,514[6]...

 

قانون عرفي

الحكم العرفي أو قانون الطوارئ المعروف في الدول ذات النظام القانوني الأنجلو ساكسوني بقوانين الأحكام العرفية (بالإنجليزية: Martial Law)‏ هو استبدال الحكومة المدنية بالحكم العسكري وتعليق العمليات القانونية المدنية لصالح السلطات العسكرية. يمكن أن يستمر قانون الأحكام العرفية لف�...

 

Tampere

Second-most populous urban area in Finland Not to be confused with tamper (disambiguation) or tampering (disambiguation). For the Estonian folklorist, see Herbert Tampere. City in Pirkanmaa, FinlandTampere Tammerfors (Swedish)CityTampereen kaupunkiTammerfors stadCity of TampereClockwise from top: the cityscape (viewed from Näsinneula); Tampere City Hall; Särkänniemi (from Näsinneula); Tampere Hall; the skyline with Näsinneula; Tammerkoski from Hämeensilta Bridge; and the Cathedral....

Akan chieftaincy

Ghanaian tradition of Akans This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Akan chieftaincy – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (May 2016) (Learn how and when to remove this message) In many parts of West Africa, there is an old chieftaincy tradition, and the Akan people have developed their own h...

 

Lappawinsoe

Lenape Chief LappawinsoeLappawinsoe, painted by Gustavus HesseliusLenape (Delawares) leader Personal detailsKnown forSigning the Walking Purchase agreement for land cession of 1737 with the sons of William Penn Lappawinsoe[1] /ˌlæpəˈwɪnzoʊ/ was a Lenape chief. His name signifies gathering fruit or going away to gather food.[2][3][4][5] Lappawinsoe sold the land of his tribe to Thomas Penn (1702-1775), and John Penn (the American) (1700-1746), the ...

 

البطولة الإفريقية للأندية البطلة للكرة الطائرة

يفتقر محتوى هذه المقالة إلى الاستشهاد بمصادر. فضلاً، ساهم في تطوير هذه المقالة من خلال إضافة مصادر موثوق بها. أي معلومات غير موثقة يمكن التشكيك بها وإزالتها. (مارس 2016) البطولة الأفريقية للأندية البطلة للكرة الطائرة رجال الموسم الحاليبطولة الأندية الأفريقية لكرة الطائرة 2023...

Sylvia Masebo

Zambian politicianSylvia MaseboMasebo in 2022Member of the National AssemblyIn officeDecember 2001 – 2006ConstituencyChongweIn officeSeptember 2006 – September 2011ConstituencyChongweIn officeNovember 2011 – August 2016ConstituencyChongweIncumbentAssumed office August 2021ConstituencyChongweMinister for Local Government and HousingIn office2003–2005In office2006–2008Minister of Tourism and ArtsIn office2012 – March 20, 2014Minister of Health...

 

ولاية يوكاتان

  ولاية يوكاتان (بالإسبانية: Yucatán)‏    ولاية يوكاتان ولاية يوكاتان  خريطة الموقع تاريخ التأسيس 1823  تقسيم إداري البلد المكسيك  [1][2] العاصمة ماردة  التقسيم الأعلى المكسيك  خصائص جغرافية إحداثيات 21°00′N 89°36′W / 21°N 89.6°W / 21; -89.6   [3] �...

 

Puerto Rican Basketball Federation

Governing body of basketball in Puerto Rico Puerto Rican Basketball FederationSportBasketballJurisdictionPuerto RicoAbbreviationFBPURAffiliationFIBAAffiliation date1957Regional affiliationFIBA AmericasHeadquartersSan JuanPresidentYum RamosMen's coachVacantWomen's coachGerardo BatistaOfficial websitewww.puertorico.basketball The Puerto Rican Basketball Federation (Spanish: Federación de Baloncesto de Puerto Rico or FBPR) is the governing body of basketball in the territory of Puerto Rico.[...

Queerty

Online magazine QueertyType of siteOnline magazineAvailable inEnglishHeadquartersUnited StatesOwnerQ.DigitalEditorGraham GremoreURLqueerty.comCommercialYesLaunched2005; 19 years ago (2005)Current statusActive Queerty is an online magazine and newspaper covering gay- and LGBTQ-oriented entertainment and news, founded in 2005 by David Hauslaib.[1][2] As of June 2015, the site had more than five million monthly unique visitors.[3] History Queer...

 

Haiti ai Giochi della XXIV Olimpiade

Haiti ai Giochi della XXIV OlimpiadeSeul 1988 Codice CIOHAI Comitato nazionaleComitato Olimpico Haitiano Atleti partecipanti4 in 2 discipline Di cui uomini/donne3 - 1 Medagliere Posizione - 0 0 0 0 Cronologia olimpica (sommario)Giochi olimpici estivi 1896 · 1900 · 1904 · 1908 · 1912 · 1920 · 1924 · 1928 · 1932 · 1936 · 1948 · 1952 · 1956 · 1960 · 1964 · 1968 · 1972 · 1976&#...