PROFILPELAJAR.COM

Мартини (енгл. Martini) је коктел^[1]^[2]^[3] који се прави од џина^[4]^[5] и вермутa.^[6] Понекад, вотка је замена за џин, иако је то правилно назива вотка мартини [en] или воткатини. Пије се скоро увек са маслинком или, ређе са кришком лимуна. То је често описан као „Крисп мартини“.

Х. Л. Менкен је назвао мартини „јединим америчким изумом савршеним као сонет“,^[7] а Е. Б. Вајт га је назвао „еликсиром тишине“.^[8]

Током година, мартини је постао један од најпознатије мешаних алкохолних пића. Х. Л. Менцкен једном је називао Мартини „јединим америчким изумом који је савршен као сонет“, а Е. Ухите га је назвао „еликсиром за мир“. Мартини је један од шест основних пића наведених у Дејвид А. Ембаријевом „Умећу мешања пића“. Такође су познате чувене речи Џејмса Бонда:

Мартини. Мућкан, не мешан.

Припрема

До 1922. мартини је достигао свој најпрепознатљивији облик у коме се лондонски суви џин и суви вермут комбинују у односу 2:1, мешају у чаши за мешање са коцкицама леда, уз опциони додатак наранџе или ароматичног битера, а затим процеђују у охлађеној чаши за коктел.^[9] Временом је генерално очекивани украс постао избор корисника: зелена маслина или кора лимуна.

Суви мартини се прави са мало вермута или без њега.^[10] Наручивање мартинија „екстра сув“ ће резултирати у још мање или без додавања вермута. До бурних двадесетих, то је постала уобичајена наруџба пића. Током 20. века, количина вермута је стално опадала. Током 1930-их однос је био 3:1 (џин према вермуту), а током 1940-их тај однос је био 4:1. Током друге половине 20. века, 5:1 или 6:1 суви мартини се сматра нормом.^[11] Сушније варијације могу да иду на 8:1, 12:1, 15:1 („Монтгомери“, након наводне склоности британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија да напада само када је у поседу велике бројчане надмоћи).^[12]

Има оних који су се залагали за потпуно укидање вермута. Драмски писац Ноел Кауард је заслужан за тврдњу да „савршен мартини треба да се направи тако што се чаша напуни џином, а затим маше у правцу Италије.“^[13] Черчил мартини уопште не користи вермут, и требало би да буде припремљен са џином директно из фрижидера док се баца поглед на затворену флашу сувог вермута,^[14] или са скривеним наклоном у правцу Француске.^[15]^[16]

Влажни мартини садржи више вермута; 50-50 мартинија користи једнаке количине џина и вермута. Окренути или обрнути мартини има више вермута него џина. Прљави мартини садржи мало маслинове туршије или сока од маслине и обично је украшен маслином.^[17]

Савршени мартини користи једнаке количине слатког и сувог вермута.^[18]

Луис Буњуел је користио суви мартини као део свог креативног процеса, редовно га је користио да одржи „сањарење у бару”. Он у својим мемоарима нуди сопствени рецепт, који укључује Ангостура битере.^[19]

Године 1966, Америчка асоцијација за стандарде (ASA) објавила је К100.1-1966, „Кодекс безбедности и захтеви за суви мартини“, ироничан приказ о томе како се прави „стандардни“ суви мартини.^[20] Последњу ревизију овог документа, К100.1-1974, објавио је Амерички национални институт за стандарде (ANSI), наследник ASA, иако то више није активан стандард.^[21]

Референце

^ „The World's Best-Selling Classic Cocktails 2021 – Drinks International – The global choice for drinks buyers”. drinksint.com. Приступљено 10. 5. 2021.
^ „10 Classic Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021.
^ „15 Bubbly Champagne Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021.
^ E.U. Definitions of Categories of Alcoholic Beverages 110/2008, M(b), 2008
^ Definitions ("Standards of Identity") for Distilled Spirits, Title 27 of the U.S. Code of Federal Regulations, Chapter 1, Part 5, Section 5.22 ,(c) Class 3, Архивирано из оригинала 07. 01. 2016. г., Приступљено 17. 01. 2022
^ Jackson, Ron S. (26. 8. 2011). Specialty Wines (на језику: енглески) (1st изд.). Netherlands: Elsevier Science. стр. 253.
^ Edmunds, Lowell (1998). Martini, Straight Up: The Classic American Cocktail (Revised изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801859717. LCCN 98018257.
^ Conrad, Barnaby, III (1995). The Martini: An Illustrated History of an American Classic. Chronicle Books. стр. 10–11. ISBN 9780811807173. LCCN 94017325.
^ McElhone, Harry (1922). Harry's ABC of Mixing Cocktails. Dean & Son. стр. 67. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2020. г. Приступљено 20. 02. 2022.
^ „Shaken or Stirred? A Short History to Celebrate National Martini Day”. The Drink Nation. 19. 6. 2012. Приступљено 19. 7. 2012.
^ „Drink Recipes: How to Make a Dry Martini, Classic Cocktails”. Thirsty NYC. 6. 2. 2014. Архивирано из оригинала 6. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014.
^ Taylor, John (19. 10. 1987). „The Trouble With Harry's”. New York Magazine. стр. 62.
^ Jeffreys, Henry (5. 6. 2015). „The Martini: the epitome of cocktail-hour refinement”. The Guardian.
^ „Churchill Martini Cocktail Recipe”. Difford's Guide. Приступљено 2021-09-18.
^ Bullmore, Joe. „The martini orders of five great gentlemen”. The Gentleman's Journal. Приступљено 2021-09-18.
^ Wilson, Jason (2007-03-21). „Sometimes, Respect Starts With a Pour Down the Drain”. Washington Post. Приступљено 2021-09-18.
^ Bloom, Dave (2003). The Complete Bartender's Guide. Carlton Books. стр. 95. ISBN 1-84222-736-X.
^ „Making the Perfect Martini”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2022.
^ Buñuel, Luis (1982). Mon Dernier soupir [My Last Breath] (на језику: француски).
^ K100.1-1966 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1966 изд.). American Standards Association. 31. 8. 1966. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 12. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2016.
^ K100.1-1974 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1974 изд.). American National Standards Institute. 30. 8. 1974. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016.

Литература

Hubbell, Diana (23. 2. 2023). „Remembering When Cocktails Were Just Soup”. Atlas Obscura.
Burns, Walter. "The ultimate cocktail encyclopedia". San Diego, CA: Thunder Bay Press, 2014.
Love Food Editors. "The art of mixology: Classic cocktails and curious concoctions". Bath: Parragon Books, 2015.
Polinsky, Simon. "The complete encyclopedia of cocktails: Cocktails old and new, with and without alcohol". Netherlands: Rebo International, 2003.
Regan, Mardee Haidin. "The bartender's best friend: A complete guide to cocktails, martinis, and mixed drinks". Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, 2003.
Thomas, Jerry. "How to mix drinks, or, The bon vivant's companion". London: Hesperus, 2012.
Brown, Jared (2006). Mixologist. Volume two, The Journal of the American Cocktail. Anistatia Miller. London: Mixellany. ISBN 9780976093718. OCLC 806005376. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 20. 9. 2020.
„Pittsburgh's 17 Essential Cocktail Bars”. Good Food Pittsburgh (на језику: енглески). 24. 8. 2019. Приступљено 10. 5. 2021.
„The 7 best Beijing bars to have excellent craft cocktails”. Lifestyle Asia Kuala Lumpur (на језику: енглески). 11. 7. 2019. Приступљено 10. 5. 2021.
Dangremond, Sam; Hubbard, Lauren (24. 6. 2020). „The Easiest Classic Cocktails to Make at Home”. Town & Country (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021.
DeGroff, Dale (2003). The Craft of the Cocktail. Proof Publishing Limited. ISBN 9780954586904. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021.
Brown, Jared (2011). Spirituous Journey: A History of Drink. Clearview Books. ISBN 9781908337092. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021.
Deegan, Grant (1999). „From the Bathtub to the Boardroom: Gin and Its History”. MY2K: Martini 2000. 1 (1). Архивирано из оригинала 2004-10-22. г.
Dillon, Patrick (2002). The Much-Lamented Death of Madam Geneva: The Eighteenth-Century Gin Craze. London: Headline Review. ISBN 978-0-7472-3545-3.
Williams, Olivia (2015). Gin Glorious Gin: How Mother's Ruin Became the Spirit of London. London: Headline. ISBN 978-1-4722-1534-5.
Baeumer, Ludwig, "Protection of Geographical Indications under WIPO Treaties and Questions Concerning the Relationship Between Those Treaties and the TRIPS Agreement," in Symposium on the Protection of Geographical Indications in the Worldwide Context (held in Eger, Hungary, October 24/25, 1997), WIPO publication No. 760(E), Geneva, 1999.
Bramley, Cerkia, Estelle Biénabe, and Johann Kirsten, "The Economics of Geographical Indications: Towards a Conceptual Framework for Geographical Indication Research in Developing Countries," in The Economics of Intellectual Property, WIPO, 2009.
Giovannucci, Daniele et al., Guide to Geographical Indications, Linking Products and their Origins, International Trade Centre (ITC), Geneva, 2009.
Rangnekar, Dwijen, The Socio-Economics of Geographical Indications: A Review of Empirical Evidence from Europe, UNCTAD-ICTSD Project on IPTs and Sustainable Development Series, Issue Paper 8, 2004.
Vandecandelaere, Emilie et al., Linking People, Places and Products, jointly published by the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) and SINER-GI, FAO, 2009.
United Nations Industrial Development Organization (UNIDO), Adding Value to Traditional Products of Regional Origin: A Guide to Creating a Quality Consortium, Vienna, 2010.
World Trade Organization (WTO), "Review under Article 24.2 of the Application of the Provisions of the Section of the TRIPS Agreement on Geographical Indications," WTO document IP/C/W/253/Rev.1, 2003.
WIPO: SCT/3/6: Geographical Indications.
WIPO: SCT/5/3: Conflicts between Trademarks and GIs, Conflicts between Homonymous
WIPO: GIs.SCT/8/4: Geographical Indications, Historic Background, Nature of the Right, Existing Systems of Protection, Obtaining Protection in Other Countries.
WIPO: SCT/9/4: The Definition of Geographical Indications.^[1]
Licensed to Sell: The History and Heritage of the Public House, Geoff Brandwood, Andrew Davison, Michael Slaughter. ISBN 1-85074-906-X
Palaces of Pleasure: From Music Halls to the Seaside to Football, How the Victorians Invented Mass Entertainment, (2019) Lee Jackson. Yale University Press. ISBN 0-30025-478-4
Jackson, Lee (2019). Palaces of Pleasure: From Music Halls to the Seaside to Football, How the Victorians Invented Mass Entertainment (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 6. ISBN 978-0-300-24509-7.
Ltd, The Financial Times. „Pensions Expert - News, analysis and comment on UK workplace pension schemes”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2023. г. Приступљено 05. 07. 2023.
„Yachts Going on (From Bournemouth Echo)”. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-02-05.
Brown, Jared; Miller, Anistatia (2011). The Mixellany Guide to Vermouth & Other Aperitifs. Mixellany Limited. ISBN 978-1-907434-29-7.
Escalante, John (1915). Manual del Cantinero. Havana: Modern Imprint.
Ford, Adam (2015). Vermouth: The Revival of the Spirit That Created American's Cocktail Culture. Woodstock, VT: Countryman Press. ISBN 978-1-58157-296-4.
Herbst, Sharon Tyler; Herbst, Ron (1998). The Ultimate A-To-Z Bar Guide. New York: Broadway Books. ISBN 978-0-7679-0197-0.
Jones, Daniel; Gimson, A. C. (1977). Everyman's English Pronouncing Dictionary (14 изд.). London: J.M. Dent & Sons.
Krader, Kate, ур. (2009). Cocktails '09. New York: Food & Wine Books, American Express Publishing. ISBN 978-1-60320-811-6.
Meulenbeld, G.J.; Brill, E. J. (1971). The Madhavanidana and its Chief Commentary. Leiden. стр. 441.
Robinson, Jancis (2012). Wine grapes : a complete guide to 1,368 vine varieties, including their origins and flavours. Julia Harding, Jose Vouillamoz. London: Allen Lane. ISBN 978-1-84614-446-2. OCLC 795857065.
Walton, Stuart; Glover, Brian (1998). The Ultimate Encyclopedia of Wine, Beer, Spirits & Liqueurs. London: Lorenz Books. ISBN 978-0-7548-0334-8.
Amerine, Maynard Andrew (1974). Vermouth: An Annotated Bibliography. ANR Publications. University of California (System), Division of Agricultural Sciences. ISBN 978-0-931876-20-2.
Rizzo, Francesco (1955). La fabbricazione del vermouth (на језику: италијански). Edizioni Agricole.
Strucchi, Arnaldo (1907). Il vermouth di Torino: monografia, con 18 incisioni e 12 tavole fototipiche (на језику: италијански). Tip. e Litografia C. Cassone.

Спољашње везе

Gadberry, Brad (2008-01-12). „The Martini FAQ”. Приступљено 2008-08-10.

^ World Intellectual Property Organization (2021). „Geographical indications An introduction, 2nd edition”. www.wipo.int (на језику: енглески). doi:10.34667/tind.44179. Приступљено 2021-09-13.

[1] „The World's Best-Selling Classic Cocktails 2021 – Drinks International – The global choice for drinks buyers”. drinksint.com. Приступљено 10. 5. 2021.

[2] „10 Classic Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021.

[3] „15 Bubbly Champagne Cocktails”. Allrecipes (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2021.

[ReferenceA-4] E.U. Definitions of Categories of Alcoholic Beverages 110/2008, M(b), 2008

[ReferenceB-5] Definitions ("Standards of Identity") for Distilled Spirits, Title 27 of the U.S. Code of Federal Regulations, Chapter 1, Part 5, Section 5.22 ,(c) Class 3, Архивирано из оригинала 07. 01. 2016. г., Приступљено 17. 01. 2022

[6] Jackson, Ron S. (26. 8. 2011). Specialty Wines (на језику: енглески) (1st изд.). Netherlands: Elsevier Science. стр. 253.

[7] Edmunds, Lowell (1998). Martini, Straight Up: The Classic American Cocktail (Revised изд.). Johns Hopkins University Press. ISBN 9780801859717. LCCN 98018257.

[8] Conrad, Barnaby, III (1995). The Martini: An Illustrated History of an American Classic. Chronicle Books. стр. 10–11. ISBN 9780811807173. LCCN 94017325.

[9] McElhone, Harry (1922). Harry's ABC of Mixing Cocktails. Dean & Son. стр. 67. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2020. г. Приступљено 20. 02. 2022.

[short-10] „Shaken or Stirred? A Short History to Celebrate National Martini Day”. The Drink Nation. 19. 6. 2012. Приступљено 19. 7. 2012.

[11] „Drink Recipes: How to Make a Dry Martini, Classic Cocktails”. Thirsty NYC. 6. 2. 2014. Архивирано из оригинала 6. 2. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014.

[12] Taylor, John (19. 10. 1987). „The Trouble With Harry's”. New York Magazine. стр. 62.

[13] Jeffreys, Henry (5. 6. 2015). „The Martini: the epitome of cocktail-hour refinement”. The Guardian.

[14] „Churchill Martini Cocktail Recipe”. Difford's Guide. Приступљено 2021-09-18.

[15] Bullmore, Joe. „The martini orders of five great gentlemen”. The Gentleman's Journal. Приступљено 2021-09-18.

[16] Wilson, Jason (2007-03-21). „Sometimes, Respect Starts With a Pour Down the Drain”. Washington Post. Приступљено 2021-09-18.

[17] Bloom, Dave (2003). The Complete Bartender's Guide. Carlton Books. стр. 95. ISBN 1-84222-736-X.

[18] „Making the Perfect Martini”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 20. 02. 2022.

[19] Buñuel, Luis (1982). Mon Dernier soupir [My Last Breath] (на језику: француски).

[20] K100.1-1966 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1966 изд.). American Standards Association. 31. 8. 1966. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 12. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2016.

[21] K100.1-1974 Safety Code and Requirements for Dry Martinis (PDF) (1974 изд.). American National Standards Institute. 30. 8. 1974. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 12. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016.

[22] World Intellectual Property Organization (2021). „Geographical indications An introduction, 2nd edition”. www.wipo.int (на језику: енглески). doi:10.34667/tind.44179. Приступљено 2021-09-13.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[1]

PROFILPELAJAR.COM

Мартини

Припрема

Референце

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

Coco (vokalis)

Akademi Seni Budaya dan Warisan Kebangsaan

The Cloisters

Золотой век Грузии

Kokura

Aptamer

Социалистическая имперская партия

Buzz Aldrin

Güell Pavilions

Linea Gotica

Ario (klien MPD)

Penghargaan Grammy ke-54

一中同表

فرمان إف 120

Herbert Emmitt

Supercoppa d'Irlanda 2020

University of Poitiers

Falls Motor Corporation

Charles Chetwynd-Talbot, 19th Earl of Shrewsbury

Gemeinsame Normdatei