Вермут (нем. Wermut, букв. — пелин; енгл. vermouth) је специјално ароматизовано вино које се производи од вина (удео вина не би требало да буде мањи од 60%), екстракта ароматичних трава (најчешће пелин), алкохола и шећера. Вермут је врста вина у које се додају биљке да би се укус вина побољшао. У себи има између 15 и 18% алкохола. Користи се као састојак разних коктела, али и као замена за бело вино у кулинарству.

Вермут је први пут направљен у Италији у 18. веку, а од 19. века се производио и у Француској. Од врсте вина, састава трава и количине додатог шећера зависи да ли ће се произвести бели, розе или црвени, горки, суви или слатки.^[1] Почетак производње оваквих пића везује се за име грчког лекара Хипократ који је прво почео да вином из биљака екстрахује ароматичне и лековите састојке. О дугој традицији ове производње су говорили Цицерон и Плиније говорећи о "l' absinthianum vinum". Касније, опште прихваћен назив овог пића је немачког порекла (нем. wermuth), одакле путем Француске (фр. vermouth) стиже у Италију (итал. vermut).

Вермут се обично пије као аперитив. Вермут се користи и као састојак у разним коктелима (најчешће мартинија), који је идеалан за смањење садржаја алкохола у коктелима, за пружање пријатног биљног укуса и ароме.

Вермут може да се користи и као замена за бело вино у рецептима хране. Биљке које се налазе у вермуту су састојци у сосовима за рибе или маринаде за свињско и пилеће месо.

Отворена боца вермута ће се постепено погоршати током времена. Гурмани препоручују да се отворене боце вермута конзумирају у року од једног до три месеца и морају се чувати у фрижидеру да би се успорила оксидација.

Главно светско средиште производње вермута још пре више од 200 година постала је провинција Торино.^[2] Након тога следи оснивање многих и данас познатих фабрика (Cora — 1838, Gancia — 1850, Balor — 1856, Martini — 1863). На нашем подручју један од најзначајнијих произвођача вина је фабрика Istravino у Ријеци.

• Коктели од вермута
• Употреба вермута у справљању коктела