Пре Бертелоа хемија је била искључиво аналитичка наука. Сматрало се да је за стварање органских једињења неопходна „животна сила“, и да није могуће произвести их у лабораторији. Бертело је оповргао овај став извршивши синтезу мравље киселине из угљен-моноксида, као и синтезу многих масти и шећера. Тиме је доказао да се органске и неорганске материје подвргавају истим хемијским и физичким законима. Касније се бавио термохемијом, експлозивима и историјом хемије.
У периоду 1895-1896, био је краткотрајно министар иностраних послова Француске.