Манастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији.[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3][4]
Историја
Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића,[5] а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта.[6] У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.[7] Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.[8][9]
У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили.[10] Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.[11]
У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.[12] О обнови се размишљало 1935.[13]
Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године.[14] Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.[15][16]
Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010.
Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.[18]
Галерија
Табла поред пута, на улазу у манастир
Прилаз манастиру
Прилаз манастиру са бочне стране
Улаз у цркву
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Манастирска црква
Манастир Павловац и рушевине старог манастира
Референце
^Ж. Татић, Павловац под Космајем, Старинар III, трећа серија , 1925,1–9
^Ј. С. Ћирић, Манастир Павловац, Досадашња истраживања и нова запажања о архитектури манастирског комплекса, Зборник Народног Музеја XIX–2 , 2010,35–63.
^Њ. Св, Патријарх обишао је два стара манастира – Тресије и Павловац, Политика, 20. јул 1935. године, 9
^С. Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Кос-мају, просторно-архитектонска студија. Саопштење XIII, Београд 1981,127–146
^Србољуб Ђ. Стаменковић: "Географска енциклопедија Србије", Београд 2001.
^В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
^Деспот Стефан Лазаревић: "Књижевни радови", Београд 1979.
^Татјана Суботић-Голубовић: "Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century", Београд 1999.
^Ж. Татић, Павловац под Космајем, Трагом велике прошлости,
Светогорска писма и монографске студије старе српске архитектуре, Београд 1929, 257–265
^М. Поповић, Археолошка ископавања у Манастиру Павловцима, Саопштења XIII, 1981, 115–125.
^М. Поповић, Манастир Павловац, Старинар н.с. XXX (1979), 1980,75–81
^Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876.
^M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici, Arheološki pregled 16, 974,32–33
^M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici (Kosmaj), Arheološki pregled 15, 1973, 125–127
^П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947–1997, Шематизам , Н. Јованчевић (ур.), Крагујевац 1997,212–214.
.svg)
_-_Kula_Sibinjanin_Janka.jpg)
