PROFILPELAJAR.COM

Мамбо плесачи у ITESM кампусу Мексико Ситија

Мамбо је латиноамерички плес^[1]^[2] са Кубе који је настао током 1940-их када је истоимени музички жанр постао популаран широм Латинске Америке.^[3] Оригинални балски плес који се појавио на Куби и у Мексику био је повезан са данзоном,^[4] иако бржи и мање крут. У Сједињеним Државама је заменио румбу као најмодернији латино плес.^[5]^[6]^[7] Касније, са појавом салсе и њеног софистициранијег плеса, у Њујорку је популаризована нова врста мамбо плеса, укључујући разбијање корака. Овај облик је добио назив „салса на 2”, „мамбо на 2” или „модерни мамбо”.

Реч мамбо потиче из дијалекта ñañigo којим се говори на Куби.^[8] Та реч вероватно нема неког правог значења, већ се појављује у фрази (шп. „abrecuto y guiri mambo“) што значи „отвори очи и слушај“. У језику банту, који потиче из западне Африке, мамбо значи „разговор са боговима“, а на Хаитију реч мамбо означава вуду свештеника, који је обављао функцију саветника, исцелитеља, егзорциста, пророка, духовног саветника и организатора друштвених догађања.

Фузија свинга и кубанске музике, односно кубанске музике и америчког џеза, створила је тај фасцинантни ритам мамба, а касније се развио и сензуални плес. Мамбо је представио Перез Прадо 1943. године у ноћном клубу „Ла Тропикана“ у Хавани, међутим почеци мамба често се приписују Кубанцима Арсениу Родригезу и Орестесу Лопезу. Од тада друге вође оркестара попут Тита Родригеза, Пупиа Кампоа, Тита Пуентеа, Мачита и Xавиера Цугата развили су своје стилове и ширили су тзв. мамбо лудило.

Историја

Корени

Средином 1940-их, осмишљен је плес за нови облик музике познат као мамбо (музика),^[9]^[10]^[11] који је добио име по песми Мамбо из 1938, чаранги коју је компоновао Орестес Лопез и која је популаризовала нови облик данзона који је касније био познат као данзон мамбо. Овај стил је био синкопирани, мање ригидни облик данзона који је омогућио играчима да се слободније изразе током последње секције, познатог као мамбо део.^[12]

Мамбо плес у Мексику и на Румбераса филмовима

Из Хаване Перез Прадо је преселио своју музику у Мексико, где су његова музика и плес усвојени. Оригинални мамбо плес одликовао се слободом и компликованим корацима. Овај стил је био истакнут у филмовима Румбераса. Популарни плесачи тог доба су Нинон Севила, Марија Антониета Понс, Тонголеле, Мече Барба и Ресортес.

Aмериканизација

Мамбо плес који је предводио Перез Прадо и који је био популаран 1940-их и 1950-их на Куби, у Мексику и Њујорку потпуно је другачији од модерног плеса који Њујорчани сада називају „мамбо” и који је такође познат као салса „на 2”. Оригинални мамбо плес уопште не садржи преломне кораке или основне кораке. Кубански плес нису прихватили многи професионални учитељи плеса. Кубански плесачи би описали мамбо као „осећање музике“, у којем су звук и покрет спојени кроз тело.^[13] Професионални учитељи плеса у САД-у су овај приступ плесу видели као „екстреман“, „недисциплинован“, и стога су сматрали да је потребно да стандардизују плес како би га представили као робу која се може продати на тржишту друштвених и плесних дворана.^[13]

Током 1940-их, порторикански плесач Педро Агилар, познат као „кубански Пит”, и његова супруга постали су популарни као врхунски мамбо плесачи тог времена, плешући редовно у Паладиуму у Њујорку. „Кубанског Пита” су магазин Лајф и легендарни Тито Пуенте прогласили су „највећим Мамбо плесачем икада”. Педро Агилар је добио надимак „Кубански Пит” и el cuchillo („Нож”) због свог мамбо плесног стила.^[14]

Модерни мамбо плес из Њујорка популаризовао је касних 1960-их до 1970-их Џорџ Васконес, председник плесне групе познате као Латин Симболикс, из Бронкса у Њујорку. Џорџ Васконес је наставио традицију мамбо плеса започету две деценије раније током „ере паладијума“. Џледили су га током 1980-их Еди Торес, Анхел Родригез из РаззМ'Тазз мамбо плесна компанија, и други, од којих су многи били друга генерација њујоршких Порториканаца. Овај стил се понекад плеше уз мамбо музику, али чешће уз салса дура (салсу старе школе). Назива се „мамбо на 2”, јер се пауза, или промена смера, у основном кораку дешава на обројавање 2. Школе Едија Тореса и РаззМ'Таза имају различите основне кораке, иако деле иста основна својства. Еди Торес описује своју верзију као „улични” стил који је развио из онога што је видео на улицама Бронкса. Верзија РаззМ'Тазз је ближа паладиумском мамбу (из плесне дворане Палладиум током 1950-их), чији је основни корак изведен из кубанског сона, са којим дели свој тајминг (234 - 678, са паузама на 1 и 5), а оба стила су изведена из америчког мамбоа са слободним корацима заснованим на џезу и тап корацима.^[15]

O мамбу

Мамбо се изворно свира слично као румба, а може се описати као риф или као румба са паузом. Кубански музичари ће без вежбања направити паузу на било ком биту у такту. Мамбо је познат као ритам који може бити спор или брз. Обично саксофон одређује ритмички узорак, а лимена секција носи мелодију.

Први пут у Сједињеним Америчким Државама мамбо се појавио у њујоршком окупљалишту плесача из Харлема „Парк Плаза Балрум“. Године 1947. мамбо се почео изводити у „Паладиуму“, „Кина Долу“, „Хавана Мадриду“ и „Бирдланду“.

Неке од најпопуларнијих мамбо песама су (енгл. „Mambo Italiano“), (енгл. „Papa Loves Mambo“), (енгл. „Mambo #5″), (енгл. „I Saw Mommy Do The Mambo“) и (енгл. „They Were Doin` The Mambo“).

Већина људи мисли да је мамбо врло брз плес, напротив у својој основи он је спор и прецизан плес у којем се плесачи не крећу пуно. Све се темељи на раду ногу и бокова. Креће се на други бит. Мамбо је улични плес у којем жена и мушкарац одмеравају контролу и снагу, тј. изазивају се. Жена је врло снажна и мора бити доминантна као и мушкарац. Мушкарац покушава да задржи контролу и импресионира жену телесном способношћу и брзином. Због помало дивљих акробација изворни плес морао је бити пригушен односно морао се прилагодити масовној публици која се са мамбом упознавала у плесним студијима, хотелима и ноћним клубовима у Њујорку и Мајамију.

Мамбо лудило није трајало дуго и данас га плешу углавном напреднији плесачи. Учитељи плеса сложили су се у томе да је мамбо један од најтежих плесова. Мамбо је пуно допринио развоју плеса ча ча ча.

Мамбо је популаран, и то понајпре захваљујући филмовима који су укључивали плес, али и учитељима плеса попут Едија Тореса. Торес је каријеру градио као плесач, инструктор и кореограф. Постао је познат под надимком (енгл. „Mambo King of Latin Dance“). Торес је био одлучан у томе да плесаче упозна са оним стилом мамба за који он мисли да је аутентичан и који се данас плеше у ноћним клубовима. У деведесетим годинама 20. века тај стил постао је познат као салса. „Ово је изврсно време за латино-америчке плесове“, рекао је Торес. „Мамбо је сада ин, као што је био педесетих година 20. века. То је плес у којем има пуно утицаја других плесова, и то од афричких и кубанских плесова преко џеза, хип-хопа, па чак и балета. Никада вам неће понестати корака“.

Данас је то један од тзв. стилова салсе. Код нас је био популаран у плесним школама деведесетих година као последица филмова „Прљави плес“, „Краљеви мамба“.

Види још

Салса

Референце

^ Lavelle, Doris 1983. Latin & American dances. 3rd ed, Black, London, p108.
^ The reason jive is included with the Latin dances is that its dance style is similar: "... a non-progressive dance which can be danced in a small space when the floor is crowded". and "The hold is similar to Latin dances" [meaning, it is quite different from the modern or ballroom dances]. Silvester, Victor 1977. Dancing: ballroom, Latin-American and social, 105/6. ISBN 0-340-22517-3. Teach Yourself Books
^ Díaz Ayala, Cristóbal (јесен 2013). „Benny Moré” (PDF). Encyclopedic Discography of Cuban Music 1925-1960. Florida International University Libraries. Приступљено 27. 9. 2016.
^ Gradante, William; Fairley, Jan. „Danzón”. Grove Music Online. Oxford Music Online. Приступљено 22. 10. 2015.
^ Drake-Boyt, Elizabeth (2011). „Rhumba”. Latin Dance. Santa Barbara, CA: Greenwood. стр. 43—46. ISBN 9780313376092.
^ Daniel, Yvonne (2009). „Rumba Then and Now”. Ур.: Malnig, Julie. Ballroom, Boogie, Shimmy Sham, Shake: A Social and Popular Dance Reader. Chicago, IL: University of Illinois. стр. 162. ISBN 9780252075650.
^ Hess, Carol A. (2013). Representing the Good Neighbor: Music, Difference, and the Pan American Dream. New York, NY: Oxford University Press. стр. 115—116, 200. ISBN 9780199339891.
^ „History of Cuban Music”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 19. 1. 2014.
^ „Mambo No. 5 - Perez Prado and his Orchestra”. Приступљено 9. 3. 2022.
^ Rodríguez Ruidíaz, Armando: Los sonidos de la música cubana. Evolución de los formatos instrumentales en Cuba. https://www.academia.edu/18302881/Los_sonidos_de_la_m%C3%BAsica_cubana._Evoluci%C3%B3n_de_los_formatos_instrumentales_en_Cuba. P. 49 – 50.
^ León, Javier F. "Mambo." Encyclopedia of Latino Popular Culture. Ed. Cordelia Chávez Candelaria, Arturo J. Aldama, Peter J. García, Alma Alvarez-Smith. 2 vols. Connecticut: Praeger, 2004: 510
^ „usurped title”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г.
^ ^а ^б Garcia, D. F. (1. 12. 2006). „Going Primitive to the Movements and Sounds of Mambo”. The Musical Quarterly. 89 (4): 505—523. doi:10.1093/musqtl/gdm006.
^ Terry Monaghan (25. 5. 2009). „Pedro 'Cuban Pete' Aguilar”. The Guardian. Приступљено 13. 2. 2019.
^ Hutchinson, Sydney (јесен 2004). „Mambo on 2: The birth of a new form of dance in New York City”. Centro Journal. XVI (2): 108—137. ISSN 1538-6279. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 9. 2012. г.

Литература

Sévigny, Jean-Pierre. Sierra Norteña: the Influence of Latin Music on the French-Canadian Popular Song and Dance Scene, Specially as Reflected in the Career of Alys Robi and the Pedagogy of Maurice Lacasse-Morenoff. Montréal: Productions Juke-Box, 1994. 13 p. N.B. The published text of a paper prepared for, and presented on, on 12 March 1994, the conference, Popular Music Music & Identity (Montréal, Qué., 12–13 March 1994), under the auspices of the Canadian Branch of the International Association for the Study of Popular Music.
Pérez Firmat, Gustavo. "Mad for Mambo," in The Havana Habit. New Haven and London: Yale University Press. 2010. .
Garcia, David F. (2006). „Going Primitive to the Movements and Sounds of Mambo”. The Musical Quarterly. 89 (4): 505—523. doi:10.1093/musqtl/gdm006.
Box, Ben (1992). South American Handbook. New York City: Trade & Travel.
Box, Ben; Cameron, Sarah (1992). Caribbean Islands Handbook. New York City: Trade & Travel.
„History of Latin Dance”. LoveToKnow. Приступљено 2016-04-25.
Guide, Africa. „African People and Culture”. www.africaguide.com. Приступљено 2016-04-25.
Drake-Boyt, Elizabeth (2011). Latin Dance (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-37608-5.
„Latin Dances List: 15 Popular Styles, Names & History | DanceUs.org”. www.danceus.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-31.
Madrid, Alejandro L.; Moore, Robin D. (2013-11-06). Danzón: Circum-Caribbean Dialogues in Music and Dance (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-996581-6.
Nettl, Bruno; Russell, Melinda (1998-12-15). In the Course of Performance: Studies in the World of Musical Improvisation (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-57410-3.
Heredia, Juanita (2009), Heredia, Juanita, ур., „Marta Moreno Vega's When the Spirits Dance Mambo: Growing Up Nuyorican in El Barrio (2004): The Diasporic Formation of an Afro-Latina Identity”, Transnational Latina Narratives in the Twenty-first Century: The Politics of Gender, Race, and Migrations (на језику: енглески), New York: Palgrave Macmillan US, стр. 61—84, ISBN 978-0-230-62325-5, doi:10.1057/9780230623255_4, Приступљено 2022-12-31
„Zumba Is A Hit But Is It Latin?”. NPR.org. Приступљено 2016-04-25.
Rebeca Mauleón The Salsa guidebook for piano and ensemble (1993). Petaluma CA: Sher Music. ISBN 0-9614701-9-4
Peter Manuel, editor. "Creolizing Contradance in the Caribbean" (2009). Philadelphia: Temple University Press.
Chasteen, John Charles 2004. National rhythms, African roots: the deep history of Latin American popular dance. Albuquerque, N.M. Chapter 5.
Sullivan, Steve (2013). „The Peanut Vendor”. Encyclopedia of Great Popular Song Recordings, Volume 2. Plymouth, UK: Scarecrow Press. стр. 175—176. ISBN 9780810882966.
Giro, Radamés (2007). Diccionario enciclopédico de la música en Cuba, Vol. 4. Havana, Cuba: Letras Cubanas. p. 147.
„The Peanut Vendor (Victor matrix BVE-62152)”. Discography of American Historical Recordings. Приступљено 4. 10. 2015.
Moore, Robin (1997). Nationalizing Blackness: Afrocubansimo and artistic Revolution in Havana, 1920-1940. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. стр. 255. ISBN 9780822971856.
Díaz Ayala, Cristóbal (јесен 2013). „Lecuona Cuban Boys” (PDF). Encyclopedic Discography of Cuban Music 1925-1960. Florida International University Libraries. Приступљено 4. 10. 2015. <