Мала пијаца (Београд)

Мала пијаца (Мали пијац)
Мали пијац, из 1914. године разгледница
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаОпштина Београдска, кварт Савамалски
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И / 44.81910; 20.45742
Мала пијаца (Мали пијац) на карти Града Београда
Мала пијаца (Мали пијац)
Мала пијаца (Мали пијац)
Мала пијаца (Мали пијац) на карти Града Београда

Мала пијаца (Мали пијац) основана је у првој половини 19. века у кварту Савамалски у Београду. Налазила се између хотела Бристол и Београдске задруге до Јаворске улице, данашња Улица Светозара Радића, све до дрвара.[1]

Историја

Београдска задруга

Мала пијаца је често у народу називана Мали пијац. Налазила се у близини реке Саве често је плављена.[2]
Поплаве су одавно ушле чак и у кафанску поезију, па су сви градски боеми знали и певали песму Београдски Мали пијац потопила Сава. Мали пијац налазио се у околини данашњег хотела Бристол, а изливање Саве на њеној десној обали, пре Другог светског рата, била је уобичајена појава.

Године 1864. Мала пијаца је променила назив у Пијаца Светог Николе.[3]

Изглед Мале пијаце

На Малој пијаци су се окупљали трговци са свих страна и дуго је била синоним за целокупну београдску трговину.[4] Због честих поплава је затворена.[5]

Бостан који се истоварује на Сави, снимљено око 1920. године

Крст са Малог пијаца

Главни чланак: Крст са Малог пијаца

На средини те пијаце дуго се налазио један крст од црвеног мермера ограђен гвозденом оградом. Тај крст је подигао о свом трошку београдски трговац Ћира Христић, као знак да се улази у хришћанску државу. Крст је подигнут у знак сећања на Карађорђеве устанике.[6] У близини је била и кафана Спуж, мала лађарска кафана названа по лађарском знаку (спужасти кљун лађе). [7] Постављен је децембра 1862. године и као симбол победе над Турцима.
Године 1909. је уклоњен са тог места и пребачен у парк код хотела Бристол где се и данас налази.

Занимљивости

  • У Београдским општинским новинама објављено је који делови вароши су у систему чишћења. Кад је реч о Малој пијаци чисти се цео калдрмисан простор све до дрварских плацева.[8]
  • Одношење ђубрета из кварта Савамалског, са Мале пијаце је понедељком, као и у улицама Савска, Краљева Марка, Мајданска.[9]

Види још

Референце

  1. ^ а б Шетња кроз стари Београд. - У: Београдске општинске новине, 1. новембар 1939, страна 691
  2. ^ „Београд некад и сад”. Град Београд. Приступљено 6. 6. 2019. 
  3. ^ Београдско насеље и прво именовање улица у њему / Бранко Перуничић. - Београд : [б.и.], 1967. - Стр. 99-125 ; 25 cm. - Резиме на франц. језику. - П.о.: Годишњак града Београда; 14, 1967.COBISS.SR 517350756
  4. ^ Вера Павловић Лончарски: Мали пијац на Сави крајем 19. и почетком 20. века. - У: Наслеђе, (2006), број 6, стр:107—118
  5. ^ Тодоровић, Миленко. Београд кога више нема. Београд: Политика. стр. 39. COBISS.SR 80515079
  6. ^ „Парк на раскршћу путева и историје”. Политика. Приступљено 7. 6. 2019. 
  7. ^ „Београдске кафане”. Код кицоша. Приступљено 6. 6. 2019. 
  8. ^ Јавне површине које општински повлашћеник чисти. - У: Београдске општинске новине, 5. октобар 1889.
  9. ^ Изношење ђубрета. - У: Београдске општинске новине, 3. јул 1888, стр: 175-176

Спољашње везе