Луј је био син француског краља Шарла V и Џоане Бурбон. Био је брат краља Шарла VI. Године 1374. верен је за Катарину, ћерку Лајоша I Анжујског и Јелисавете Котроманић. Преко ње, Луј је намеравао да завлада Мађарском или Пољском јер Лајош није имао мушке деце. Међутим, Катарина је умрла 1378. године чиме су његови планови осујећени. Јелисавета Котроманић преговарала је о женидби Луја са Маријом, другом Лајошевом ћерком, иако је она била у браку са Жигмундом Луксембуршким. Антипапа Клемент VII поништио је овај брак те је брак у одсуству између Луја и Јелене склопљен априла 1385. године. Мађарски великаши нису признали склапање брака. Четири месеца касније Жигмунд је напао Мађарску и оженио Марију. Луј је коначно изгубио шансу да се домогне престола Мађарске.
Луј је одиграо значајну улогу у Стогодишњем рату. Његов брат, француски краљ Шарло VI Луди, боловао је од шизофреније. Луј је оспорио регентство бургундског грофа Јована II Неустрашивог. Ривалитет између њих двојице поделио је Француску. Луј је, као краљев брат, имао предност, али га је његова репутација женскароша и гласине да је у афери са краљицом Изабелом Баварском, учинила непопуларним у Француској. Луј је прикупљао новац како би од Енглеза преотео Кале. Након ове епизоде, Јован и Луј су један другом упутили отворене претње и само је интервенција Јована Валоа, војводе Берија, спречила избијање грађанског рата.
Луј је 20. новембра 1407. године убијен на улицама Париза. Убиство је наручио бургундски војвода. Атентат је довео до избијања грађанског рата. Бургунђани су држали Париз све о 1414. године када их Армањаци (присталице војводе Орлеана) нису протерали. Пораз Армањака код Аженкура 1415. године довео је до превласти Бургунђана.
