Током 1980-их, Серафини је радио као архитекта и дизајнер у Милану. Његови предмети често су се дефинисали као такви да су склони одређеном метајезику, као што су столице Санта (енгл.Santa) и Суспајрал (енгл.Suspiral), или лампе и стакла за Артемиду. Направио је декор, осветљење и костиме за АштоновбалетЏез-календар (енгл.The Jazz Calendar) у Ла Скали и радио је такође за Пиколо театро ди Милано. Радио је дизајне сета за RAI, телевизијске акрониме односно логое у компјутерској графици. Сарађивао је са Федериком Фелинијем на комедији La voce della luna, за коју је развио најраније дизајне.
Има лабораторију за керамику у Умбрији и наставља да приређује разне самосталне изложбе, посебно у Холандији, те учествује у уметничким колективима. 2003. године завршио је полихром-бронзану скулптуру Carpe Diem и друге бас-рељефе за једну од Напуљских метро станица (Матер Деј).
Маја 2007. године, Луиђи Серафини је одржао „онтологијску изложбу” Luna Pac у Милану, у уметничком простору Padiglione d'Arte Contemporanea (PAC) у Милану.[3] Каткад даје интервјуе за италијанске медије и уметничке публикације.[4]
Серафини је као уметник-посетилац био у „Банф центру” (Банф, Алберта, Канада), а излагао је и за Fondazione Mudima di Milano (Фондација Мудима у Милану), XIII Quadriennale (XIII квадренијале), Galleria Nazionale d'Arte Moderna (Национална галерија модерне уметности), Futurarium (Футураријум) те Didael gallery (Галерија Дидаел).[5]
Јула 2008. године завршио је полихромну инсталацију Balançoires sans Frontières (Altalene senza Frontiere) у Кастасењи (Швајцарска).[6]
