Лудвиг II од Вителсбаха (нем.Ludwig Otto Friedrich Wilhelm; Минхен, 25. август 1845—13. јун 1886.) био је краљ Баварске од 1864. па скоро до своје смрти. У литератури га понекад називају Лабуђи краљ или der Märchenkönig (Краљ бајке). Осим краљевске, носио је и друге титуле, као што су гроф Рајнског палатината, војвода Баварске, Франконије и у Швабији.[1][2]
Лудвиг се понекад назива и „Луди краљ“, премда се исправност овог назива често оспорава. Због тога што је краљ Лудвиг свргнут с власти због наводне душевне болести без икаквог медицинског прегледа, и пошто је нађен мртав одмах следећег дана у неразјашњеним околностима, питање о исправности овакве „дијагнозе“ остаје контроверзно. Један од његових најчешће помињаних цитата је „Желим да останем вечна енигма себи и другима."
Лудвиг је најпознатији као ексцентрик, чија заоставштина се преплиће с историјом уметности и архитектуре, пошто је изградио неколико екстравагантних, фантастичних замака (од којих је најпознатији Нојшванштајн) и био је мецена композитора Рихарда Вагнера. Краљ Лудвиг је генерално вољен у Баварској данас, а грађевине које је оставио су значајне туристичке атракције.[3]
