У математици, линеарно пресликавање (такође линеарна трансформација или линеарни оператор) је функција између два векторска простора, која очувава операције сабирања вектора и скаларног множења. Израз линеарна трансформација се често користи, посебно за линеарна пресликавање из неког векторског простора у самог себе (ендоморфизми).
Нека су V и W векторски простори над истим пољемK. Функција f : V → W је линеарно пресликавање ако за свака два вектора x и y из V и сваки скалар a из K, важе следећа два услова:
адитивност
хомогеност
Ово је еквивалентно захтеву да за све векторе x1, ..., xm и скаларе a1, ..., am, важи једнакост
Понекад може да се узме да су V и W векторски простори над различитим пољима. Тада је неопходно одредити које од ових поља се узима у дефиницији линеарности. Ако су V и W векторски простори над пољем K као у горњем случају, ради се о K-линеарним пресликавањима. На пример конјугацијакомплексних бројева је R-линеарно пресликавање C → C, али није C-линеарно.
ЛИнеарно пресликавање из V у K (где се K посматра као векторски простор над самим собом) се назива линеарни функционал.
Из дефиниције директно следи да је f(0) = 0. Стога се линеарна пресликавања понекад називају хомогеним линеарним пресликавањима (види: линеарна функција).
Ако је Am × nматрица, онда A дефинише линеарно пресликавање из Rn у Rm тако што шаље вектор колона x ∈ Rn у вектор колона Ax ∈ Rm. Обратно, свако линеарно пресликавање између коначно-димензионих векторских простора се може представити на овај начин.
Интеграл даје линеарно пресликавање из простора свих интеграбилних функција реалне вредности на неком интервалу у R
Диференцирање је линеарно пресликавање из простора свих диференцијабилних функција у простор свих функција.
Литература
Ayres, Frank, Schaum's Outline of Modern Abstract Algebra, McGraw-Hill. (1st изд.). 1965. ISBN9780070026551.