Најважнија улога лимфних жлијезда је у производњи лимфоцита, прочишћавању лимфе, спречавању ширења заразе и производњи антитијела.
Функција
Апсорпција масти
Лимфни судови, названи млечни, налазе се на почетку гастроинтестиналног тракта, претежно у танком цреву.[1][2] Док већина других хранљивих материја, апсорбованих у танком цреву, доспева у порталски венски систем и преко порталне вене у јетру на прераду, масти (липиди) доспевају у лимфни систем и транспортују се у крвоток кроз грудни канал. Обогаћена лимфа, која се формира у лимфном систему танког црева, назива се хилус.[3][4] Хранљиве материје које доспеју у крвоток прерађује јетра, пролазећи кроз системски крвоток.
Имунска функција
Лимфни систем игра важну улогу у имунолошком систему организма, будући да је главно место локализације ћелија које припадају адаптивном имунском систему, укључујући Т-ћелије и Б-ћелије.[5][6][7] Лимфа је веома слична крвној плазми, јер садржи производе метаболизма и ћелијски отпад, као и бактерије и протеине.[8]
Ћелије лимфног система реагују на антигене који су презентовани или директно откривени од стране других ћелија или дендритских ћелија.[9]
При препознавању антигена почиње имунолошка каскада која укључује активацију и привлачење све већег броја ћелија, продукцију антитела и цитокина, као и привлачење других имунолошких ћелија као што су макрофаги.
Клинички значај
Проучавање лимфне дренаже различитих органа од великог је значаја за дијагностику, прогнозу и лечење рака. Лимфни систем, због своје близине многим ткивима у телу, одговоран је за пренос канцерозних ћелија између различитих делова тела у процесу који се зове метастазирање.[10] Прелазни лимфни чворови могу задржати ракове ћелије. Ако им не успева да униште канцерозне ћелије, чворови могу постати места секундарних тумора.