Пошто је лимфа изведена из међупросторне течности, њен састав се непрестано мења како крв и околне ћелије константно размењују супстанце са међупросторном течношћу. Генерално је сличан крвној плазми, која је флуидна компонента крви. Лимфа враћа протеине и вишак међупросторних течности у крвоток. Лимфа такође преноси масти из система органа за варење (почевши од лактила) до крви преко хиломикрона.
Бактерије могу ући у лимфне канале и бити транспортоване до лимфних чворова, где бивају уништене. Метастазнирак ћелије се такође може транспортовати преко лимфе.
Људска лимфа, добијена након повреде торакалног канала
Лимфа има сличан, али не и идентичан састав, као крвна плазма. Лимфна жлезда која напушта лимфни чвор је богатија у лимфоцитима него крвна плазма. Лимфа настала у симстему органа за варење, звана кјале је богата триглицеридима (масти) и изгледа млечно бела због садржаја липида.
Развој
Формирање међупросторне течности из крви. чворне силе су означена: хидростатички притисак је проксимално виши, доводећи течност ван; чворне силе (погрешно означене „осмотске силе”) постају дисталније, водећи течност у унутрашњост.
Крв доводи нутријент и важне метаболите у ћелије ткива и сакупља отпадне производе које они производе, што захтева размену одговарајућих састојака између крви и ћелије ткива. Ова размена није директна, већ се јавља преко посредника који се зове међупросторна течност, који заузима простор између ћелија. Како крв и околне ћелије непрестано додају и уклањају супстанце из међупросторне течности, њен састав се стално мења. Вода и растворене супстанце могу да прођу између међупросторне течности и крви преко дифузије унакрст празнина у капиларним зидовима названим међућелијска расцепљења; према томе, крв и међућелијска течност су у динамичкој равнотежи једне са другом.[2]
Међупросторна течност се формира на артиолама (долази из срца) на крајевима капилара због вишег притиска крви у поређењу са веном, а већина се враћа у венулне завршетке и венуле; остатак (до 10%) улази у лимфне капиларе као лимфа.[3] Према томе, када се формира, лимфа је водена бистра течност са истим саставом као и међупросторна течност. Међутим, како тече кроз лимфне чворове долази у контакт с крвљу, те тежи да акумулира више ћелија (посебно лимфоцита) и протеина.[4]
Цевасти крвни судови преносе се лимфом назад у крв, и на крају замењују запремину изгубљену током формирања међупросторне течности. Ти канали се називају лимфни канали, или једноставније лимфатици.[5]
За разлику од кардиоваскуларног система, лимфни систем није затворен и нема централне пумпе, или лимфна срца (која постоје код неких животиња). Лимфни транспорт је стога спор и местимичан. Упркос ниском притиску, покрети лимфе се јављају због перисталтика (потискивањем лимфе због неизменичног стезања и опуштања глатког мишићног ткива) вентила, и компресије током контракције суседног скелетног мишића и артеријског пулса.[6]
Лимфа која улази у лимфне судове из међупростора обично не тече уназад дуж судова због присуства залистака. Ако се у лимфним крвним судовима развије превелики хидростатички притисак, ипак, нека течност може да се врати у међупростор и допринесе формирању едема.
Просечни проток лимфе у торакалном каналу код човека, који је у стању мировања, је приближно 100 милилитара на сат. У пратњи других ~25 милилитара на сат у другим лимфним судовима, укупни проток лимфе у телу је око 4 до 5 литара дневно. То се може повећати током вежбања. Процењује се да би без лимфног тока човек умро у року од 24 сата.[7]
Као средство раста
Године 1907. зоолог Рос Гранвил Харисон је демонстрирао процес раста нервних ћелија жаба преко средства згрушане лимфе. Састоји се од лимфних чворова и крвних судова.
^Warwick, Roger; Peter L. Williams (1973) [1858]. „Angiology (Chapter 6)”. Gray's anatomy. illustrated by Richard E. M. Moore (Thirty-fifth изд.). London: Longman. стр. 588—785.|access-date= захтева |url= (помоћ)
^Sloop, Charles H.; Ladislav Dory; Paul S. Roheim (март 1987). „Interstitial fluid lipoproteins”(PDF). Journal of Lipid Research. 28 (3): 225—237. PMID3553402. Архивирано из оригинала(PDF) 16. 12. 2008. г. Приступљено 7. 7. 2008.
^„Definition of lymphatics”. Webster's New World Medical Dictionary. MedicineNet.com. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2008.
