Прва сертификована жена пилот у Кини, прва жена падобранац у Кини, прва пилоткиња у Кини која је поставила рекорд у летовима на даљину, прва жена пилот цивилног ваздухопловства у Кини, инструкторка, суоснивач прве кинеске академије за пилоте цивилног ваздухопловства, једина кинеска пилоткиња која је летела на дугим летовима у Северној и Јужној Америци и прва глумица која је глумила Хуа Мулан на филму.
Године 1933, на једној женевској пилотској академији стекла је дозволу за летење због својих изузетних резултата, поставши тако прва кинеска квалификована пилоткиња. Године 1936. добила је прву дозволу за пилота цивилног ваздухопловства коју је издала Национална влада. Суосновала је прву кинеску школу за обуку пилота цивилног ваздухопловства у Шангају и била једина жена инструктор летења цивилног ваздухопловства у Кини у то време. Исте године, на шангајском аеродрому Лунгхуа одржана је приредба у ваздуху коју је пратила публика од око сто педесет хиљада људи.[2][3][4][5][6][7][8].
Након што је 13. августа 1937. избила битка за Шангај, својеручно је написала предлог реформе кинеског ваздухопловства у двеста хиљада речи и обишла је целу земљу промовишући ваздушну надмоћ којом би се спасила земља. Након што је одбијена њена молба да се прикључи војсци као добровољац, активно је прикупљала новчана средства за ослободилачки рат. Осим тога, радила је као спасилац, и у избегличком кампу, због чега је била на потерници јапанске војске. Године 1939, прекоокеанским летом је потпуно сама отишла у САД. Пилотирајући лаким једнокрилцем „Нови дух Кине”, који је сама купила, прелетела је преко тридесет градова САД, Перу, Карипско море и друга места како би прикупила новац, и међу Американцима је промовисала одлучност Кине у борби против Јапана. Једном је поставила рекорд прикупивши донације од 40.000 јуена за један сат лета, а медији су је прозвали „летећим гласником“ и „вилиним коњицем са истока“[9]. Крајем исте године, глумила је у америчком филму „Disputed passage”, а цео хонорар за филм донирала је кинеском фонду за помоћ угроженима. Године 1942, Ли Сјаћинг се вратила у САД, и посетила је супругу америчког председника Рузвелта. Она и Ју Ђунђи (кин: 于俊吉; пин: Yú Jùnjí), тадашњи кинески генерални конзул у Њујорку, поклонили су првој дами Америке ћипао. Са друге стране, Ли Сјаћинг је сама испробала победнички костим инспирисан слоганом „Живела Република Кина!” (кин: 中华民国万岁; пин: Zhōnghuá Mínguó wànsuì).
Након оснивања Народне Републике Кине 1949. године, Ли Сјаћинг је живела у Хонгконгу. Преселила се у Сан Франциско средином шездесетих година прошлог века и преминула од акутне упале плућа 24. јануара 1998. у 85. години живота. Њена дела забележена су у биографији „Сестре раја” (енгл.Sisters of Heaven) из 2007. године канадске списатељице Пети Гали (енгл.Patti Gully)[10][11].
Филмови
Disputed Passage (1939), тумачила улогу Aviatrix (наведена као Ya-Ching Lee)
