Ли Персон

Ли Персон
(Lee Pearson)
Ли Персон 2008. године
Лични подаци
Датум рођења(1974-02-04)4. фебруар 1974.(50 год.)
Место рођењаЧедлтон, Уједињено Краљевство
СпортПара–дресура
Награде и медаље
Представљајући  Велику Британију
Параолимпијске игре
Коњички спорт
Златна медаља — прво место 2000. Сиднеј Првенство у мешовитој дресури
Златна медаља — прво место 2000. Сиднеј Мешовита дресура слободним стилом
Златна медаља — прво место 2000. Сиднеј Отворена мешовита дресура
Златна медаља — прво место 2004. Атина Индивидуално првенство
Златна медаља — прво место 2004. Атина Индивидуално слободним стилом
Златна медаља — прво место 2004. Атина Тимско
Златна медаља — прво место 2008. Пекинг Индивидуално првенство
Златна медаља — прво место 2008. Пекинг Индивидуално слободни стил
Златна медаља — прво место 2008. Пекинг Тимско
Златна медаља — прво место 2012. Лондон Тимско
Златна медаља — прво место 2016. Рио Индивидуално слободним стилом
Златна медаља — прво место 2020. Токио Индивидуално првенство
Златна медаља — прво место 2020. Токио Индивидуално слободни стил
Златна медаља — прво место 2020. Токио Тимско
Сребрна медаља — друго место 2012. Лондон Индивидуално првенство
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио Индивидуално првенство
Бронзана медаља — треће место 2012. Лондон Индивидуално слободни стил

Ли Персон (енгл. Lee Pearson; Чедлтон, 4. фебруар 1974), познат као Кум,[1][2] енглески је освајач четрнаест златних медаља на Параолимпијским играма и тридесет златних медаља на европском, светском и параолимпијском нивоу.[1]

Биографија

Рођен је 4. фебруара 1974. у Чедлтону са урођеном мултиплексном артрогрипозом.[3] Први пут је привукао пажњу јавности 1980. године, када га је британска премијерка Маргарет Тачер однела уз степенице доделивши му медаљу „Деца храбрости”.[4]

Постао је професионалац инспирисан Летњим олимпијским играма 1996. Освојио је три златне медаље у мешовитој, слободној и тимској категорији на Летњим параолимпијским играма 2000, 2004. и 2008. године.[5] Са својим коњем Џентлменом је освојио злато на Летњим параолимпијским играма 2012, сребро у шампионској и бронзу у слободној категорији.[6]

Након што није освојио злато у слободној категорији у Лондону навео је да га је британски судија одбио, али је рекао да ће се такмичити на Летњим параолимпијским играма 2016. у Рију на другом коњу Сион.[7] Заједно са својим коњем Бризером[8][9] је освојио три златне медаље на Летњим параолимпијским играма 2020. у Токију.[1]

Данас дресира коње приватно у Стафордширу, као и широм земље.[10][11] Био је први отворени геј члан британског тима и заговорник права ЛГБТ+.[12][13][14][15] Године 2020. је постао самохрани старатељ петнаестогодишњака.[16]

Награде и признања

Добитник је почасног доктората на Универзитету Стафордшир јула 2005.[6]

Именован је за члана Ордена Британске империје 2001. за заслуге спорту,[17][18] 2005. за заслуге у коњиштву и спорту[19] и 2009. године за заслуге у спорту.[20][21]

Проглашен је витезом 2017. за заслуге у коњиштву.[22]

Такмичења

Такмичење Место одржавања Злато Сребро Бронза Укупно
Светско првенство 1999.  Данска 3 0 0 3
Параолимпијске игре 2000. Аустралија Сиднеј 3 0 0 3
Европско првенство 2002.  Португал 3 0 0 3
Светско првенство 2003.  Белгија 2 0 0 2
Параолимпијске игре 2004. Грчка Атина 3 0 0 3
Европско првенство 2005.  Мађарска 1 2 0 3
Светско првенство 2007. Уједињено Краљевство Хартпури 3 0 0 3
Параолимпијске игре 2008. КинаПекинг 3 0 0 3
Светско првенство 2010. Сједињене Америчке Државе Лексингтон 3 0 0 3
Параолимпијске игре 2012. Уједињено Краљевство Лондон 1 1 1 3
Светско првенство 2014. Француска Кан 3 0 0 3
Европско првенство 2015. Француска Довил 1 2 0 3
Параолимпијске игре 2016. Бразил Рио де Жанеиро 1 1 0 2
Светско првенство 2018. Сједињене Америчке Државе Трајон 0 1 0 1
Параолимпијске игре 2020. Јапан Токио 3 0 0 3
Светско првенство 2022. Данска Хернинг 0 1 1 2
Параолимпијске игре укупно 14 2 1 17
Светско првенство укупно 14 2 1 17
Европско првенство укупно 5 4 0 9
Укупно 33 8 2 43

Референце

  1. ^ а б в „Lee Pearson”. International Paralympic Committee (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 1. 10. 2023. г. Приступљено 21. 8. 2024. 
  2. ^ Bennett, Charlie (25. 8. 2021). „Lee Pearson: Godfather of para dressage has eyes on Paralympic gold once again”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  3. ^ MacInnes, Paul (26. 8. 2021). „'Love has to prevail': Pearson sends LGBTQ+ message of support after gold”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 21. 8. 2024. 
  4. ^ Bennett, Charlie (25. 8. 2021). „Lee Pearson: Godfather of para dressage has eyes on Paralympic gold once again”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  5. ^ Bennett, Charlie (25. 8. 2021). „Lee Pearson: Godfather of para dressage has eyes on Paralympic gold once again”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  6. ^ а б „Paralympics 2012: Lee Pearson takes dressage bronze”. BBC Sport. 3. 9. 2012. 
  7. ^ „Pearson foiled in 11th gold bid”. BBC Sport. Приступљено 12. 3. 2022. 
  8. ^ Bennett, Charlie (25. 8. 2021). „Lee Pearson: Godfather of para dressage has eyes on Paralympic gold once again”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  9. ^ MacInnes, Paul (26. 8. 2021). „'Love has to prevail': Pearson sends LGBTQ+ message of support after gold”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 21. 8. 2024. 
  10. ^ „Permission granted for Sir Lee Pearson's riding lesson plan”. BBC News (на језику: енглески). 2023-04-21. Приступљено 2023-08-24. 
  11. ^ Price, Richard (2023-04-15). „Paralympian horseman Lee's planning bid leaves neighbours long-faced”. StokeonTrentLive (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-24. 
  12. ^ Bennett, Charlie (25. 8. 2021). „Lee Pearson: Godfather of para dressage has eyes on Paralympic gold once again”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  13. ^ MacInnes, Paul (26. 8. 2021). „'Love has to prevail': Pearson sends LGBTQ+ message of support after gold”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 8. 2021. г. Приступљено 21. 8. 2024. 
  14. ^ „Lee Pearson proves once again he's a true British icon with more Paralympic glory”. The Independent (на језику: енглески). 2021-08-26. Приступљено 2021-08-30. 
  15. ^ Smirnova, Lena (1. 6. 2022). „Pride Month: Sir Lee Pearson on speaking out to create a better world” (на језику: енглески). International Paralympic Committee. Архивирано из оригинала 1. 6. 2022. г. Приступљено 21. 8. 2024. 
  16. ^ „TOKYO 2020 PARALYMPICS - BRITAIN'S LEE PEARSON WINS 12TH PARALYMPIC DRESSAGE GOLD, GEORGIA WILSON TAKES BRONZE”. Eurosport.com. Приступљено 2021-08-30. 
  17. ^ „Page 21 | Supplement 56070, 30 December 2000 | London Gazette | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2024-09-04. 
  18. ^ „Olympians and Paralympians who have received UK honours | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2023-08-24. 
  19. ^ „Page 12 | Supplement 57509, 31 December 2004 | London Gazette | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2024-09-04. 
  20. ^ „Page 8 | Supplement 58929, 31 December 2008 | London Gazette | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2024-09-04. 
  21. ^ „Commander of the Order of the British Empire” (PDF). News.bbc.co.uk. стр. 13. Приступљено 12. 3. 2022. 
  22. ^ „Page N2 | Supplement 61803, 31 December 2016 | London Gazette | The Gazette”. www.thegazette.co.uk. Приступљено 2024-09-04. 

Спољашње везе