Његова дела развијена из орфијског кубизма истичу се фосетираном површином слике и призматичним структурама. Типичне за његове оштре али ипак поетичне композиције су торњеви и бродски јарболи. Фајнингер је користио нежне, прозирне нијансе боја. Чувене су његове слике Халеа (1929 — 31) или сеоске цркве у Галмеради код Вајмара са високим торњем (1913). Као графичар стварао је пре свега дуборезе (од 1919) и бакрописе.