Лапонци су се традиционално бавили номадским начином живота, узгојем оваца, ирваса, као и рибарством. Али, данас, тиме се бави око 10% Лапонаца, тако да је узгој ирваса легално резервисан само за Лапонце у неким деловима нордијских земаља.
Назив
Назив Sápmi (предео који настањују Лапонци) је сличан финском називу за Финску Suomi. У прагерманском и прабалтичком језику реч sāma и реч sōma означавају реч земља, тако да је вероватно да и термин Sápmi значи земља.
Што се тиче Норвешке, Лапонци углавном настањују најсевернији регион Норвешке, Финмарк. У Финмарку чине око четвртину становништва. Осим њих, има и припадника неких мањих подгрупа, попут Квенаса (потомака финских сељака и рибара који су населили ово подручје у 16. веку), и Торнедалаца, који живе на југу, близу границе са Шведском. Лапонци у Норвешкој говоре севернолапонски језик.
Финска
У Финској, према неким изворима, има око 9.500 Лапонаца, а према другим их има 5.400. Већина њих живе у околини језера Инари на северу Финске (и староседеоци су истоимене општине), а у целој Финској Лапонци чине око 0,1% становништва. Већина Лапонаца у Финској говоре севернолапонски, инарсколапонски и сколтски језик.
Русија
Лапонаца у Русији има приближно 2.000. Они углавном настањују полуострво Кола и претежно живе у приобалним селима и баве се рибарством. Неки Сколти живе у близини града Мурманск, а неки у унутрашњости полуострва Кола. Они носе назив Сколти. Претежно су православне вероисповести, јер их је Свети Трифун Печенгски покрстио у 16. веку. Сколти говоре сколтским језиком.
