Лазарева пећина (или Злотска пећина) је најдужа пећина у Србији. Налази се у источној подгорини Кучаја. Од Злота је удаљена 3 km, од Брестовачке бање 14 km и од Бора 21 km. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 m и налази се на левој страни Лазареве реке. Лазарева пећина је изворска и у непосредној близини улаза, у кориту Лазареве реке вода избија на површину у форми јаког крашког врела. У близини се налази велики број спелеолошких објеката који су заједно са овом пећином познати и под називом Злотске пећине. Од ових пећина Лазарева је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953. године, а туристичка стаза је дуга 800 m.
Први опис пећине је дао Феликс Каниц, а прва испитивања Лазареве пећине је извршио Феликс Хофман1882. године. Седам година после Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и Јован Цвијић. Пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 16.041 m.[1] Оправдана претпоставка спелеолога који су вршили истраживања је да је заправо подземни простор многоструко већи. Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 m³. Испитани пећински систем састоји се од два хоризонта пећинских канала: старији суви - фосилни и млађи речни - активан.[2]
Четири највеће и најлепше дворане су Престона дворана, Концертна дворана, Дворана слепих мишева и Дворана блокова.
У Лазаревој пећини налази се и веома значајан археолошки локалитет. У њему су откривена три праисторијска културна хоризонта, из бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Насеље с почетка бакарног доба, најстарије у пећини, припада културама Криводол–Салкуца–Бубањ и Коџадермен–Гумелница–Караново VI. Из овог доба пронађени су остаци керамичких предмета и коштаних алатки, као и предмети од бакра (игле, копче, шила, длета). Током бронзаног доба Лазарева пећина има улогу ловачке станице, пре око 4.500 година, а у гвозденом добу постаје центар металургије у раздобљу од 4. до 5. века п.н.е. Предмети нађени у пећини су званично и најстарији бакарни налази у Србији.
Живи свет пећине
Фосилна и данас изумрла фауна Лазареве пећине представљена је остацима пећинског медведа, пећинског лава и пећинске хијене. Савремена фауна представљена је троглобионтским и троглофилниморганизмима. Међу троглобионтима, значајне и карактеристичне су ендемичне врсте зглавкара: Speleocyclops plutonis, Serbosoma lazarevensis, Pseudosinella problematica, Onychiurus trojan, Arrhopalites zloti. Ову пећину насељава и подврста трехина, Duvalius stankovitchi georgievitchi. Троглофилна фауна представљена је највећим делом слепим мишевима, којих је овде забележено преко 20 врста, и пселафином Bryaxis sculptifrons.[3]
