Културе Истока је научни часопис о култури Азије који је излазио од 1984. до 1992. године. Укупно је имао 33 броја (32+ нулти).
О часопису
Културе Истока, који је објављиван са поднасловом "часопис за филозофију, књижевност и уметност Истока" настао је 1984. године, исте кад и часопис Момент за визуелну уметност са којим дели и годину гашења.[2]
О разлозима покретања овог часописа говори део у "нултом броју" истог. Тамо је уредник Тоде Чолак написао:
„
|
Као скроман покушај да се одговори на неке од ових потреба покренут је и часопис „Културе Истока“. Иако је замишљен да у свом садашњем тематском опсегу покрива и истражује само културе источних народа – у распону од Блиског истока до Јапана – дакле, да не покрива и подручје не-европског уопште, ипак верујемо да и овако омеђено поље истраживања може, у нашим условима, дати свој мали допринос дијалогу и споразумевању између култура.
|
”
|
Радови у часопису дотицали су се најразличитијих тема, од религије, језика, историје, преко позоришта, борилачких вештина, све до мистицизма, медицине и астрологије.
Године 1988. је као пратеће издање часописа покренута едиција зборника, који су садржавали поједине темате часописа, уз додате текстове. Зборнике је уређивао главни уредник часописа, повремено у сарадњи са члановима редакције.
У периоду 1988-91. објављени су следећи зборници: Зен данас, Мистицизам Истока и Запада, Култура тела и борилачке вештине, Смрт и реинкарнација, Медитација Истока и Запада, Космологије – почетак и крај универзума, Источњачка медицина, Аскеза и љубав, Сан, јава и буђење.
Када је почео грађански рат у Југославији настао је распад културе па је већина издавача у Србији запала у кризу. Дечије новине, као издавач из Горњег Милановца гасе 1992. године одређени број часописа, између осталог и Културе Истока. Сама издавачка кућа престала је да постоји 2001. године.[3]
Атрактивност тема и данас привлачи читаоце које старе бројеве проналази у библиотекама и на интернету.
У часопису Филозофија и друштво изашао је текст Душана Пајина о часопису „Културе истока“ након 21 годину од његовог гашења,[2] као и чланак у гласилу "Златна греда" под називом "Културе истока - часопис за сва времена".[4]
Периодичност излажења
Квартални часопис који је излазио на сваких три месеца (четири пута годишње).
Уредници и редакција
Главни уредник нулог, првог и другог броја био је Тоде Чолак, а од четвртог до тридесет другог Душан Пајин.
Редакцију су чинили чланови из различитих делова бивше Југославије.
Редакција 1985:
- Давид Албахари,
- Раде Божовић,
- Мирко Гаспари,
- Весна Грубић,
- Зорана Јеремић,
- Радослав Миросављев,
- Љиљана Николић-Јамагиши,
- Дејан Разић,
- Митја Саје,
- Ненад Фишер,
- Иван Шоп.
- Давид Албахари,
- Кармен Башић,
- Мирко Гаспари,
- Маја Милчински,
- Бранко Мерлин,
- Анђелка Митровић,
- Власта Пацхеинер-Кландер,
- Радосав Пушић,
- Јасна Шамић,
- Мирослав Танасијевић.
- Давид Албахари (заменик председника),
- Богдан Богдановић,
- Љиљана Бојанић,
- Јован Ћирилов,
- Ашер Делеон,
- Десанка Гачић,
- Мирко Гаспари,
- Рада Ивековић,
- Срећко Јовановић,
- Твртко Куленовић (председник),
- Љиљана Николић-Јамагиши,
- Душан Пајин,
- Иван Шоп,
- Дарко Танасковић,
- Винко Трчек,
- Вељко Тројанчевић,
- Љубица Васиљевић.
- Јован Пејчић
- Раде Ранчић (нулти број)
- Вељко Тројанчевић (од броја 1–2 до броја 25)
- Милан Јовановић (од броја 26 до броја 32) .[2]
Аутори прилога
За овај часопис су писали бројни домаћи, данас успешни и познати оријенталисти, редовни професори Филолошког факултета на катедрама за јапански, кинески, турски, арапски језик, али и заљубљеници и стручњаци за културу Индије, Монголије, Југоисточне Азије, Сибира, Пакистана, Ирана...
Теме
Тема часописа је културе Блиског и Далеког истока а током издавања имала је редовне рубрике као што су:
- Филозофије и културе истока
- Књижевност: преводи и поетике
- Личности и догађаји
- Осврти и прикази књига
- Писма уредништву
Сваки број имао је своју задату тему попут „Археологија Истока: праисторија и протоисторија“ (четврт број), „Аскеза и љубав“ (седамнаести број) и „Идеали људског савршенства“ (тридесети број).
Електронски облик часописа
Иако током издавања није постојала електронска верзија већ само папирна, данас постоје дигитализовани примерци овог часописа.
Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду, током пролећа 2012. дигитализовала је сва издања овог часописа.[3]
Референце
Спољашње везе