PROFILPELAJAR.COM

Крупац
Крупац;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Град	Источно Сарајево
Општина	Источна Илиџа
Становништво
— 2013.	233
Географске карактеристике
Координате	43° 46′ 42″ С; 18° 21′ 46″ И / 43.778351° С; 18.362642° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Крупац Крупац на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	057

Крупац је насељено мјесто у општини Источна Илиџа, град Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Крупац је насеље руралног карактера и простире се на у јужном дијелу општине. Насељено мјесто Крупац је подијељено ентитетском линијом разграничења. Према попису становништва из 1991. у тада јединственом насељу насељу је живјело 326 становника, док је по резултатима пописа становништва у Босни и Херцеговини 2013. у дијелу који припада Републици Српској укупно пописано 233 особе, док је у дијелу насеља у Федерацији БиХ пописано 13 становника чиме је примјетан пад у броју становника.

Географија

Насеље Крупац се налази у јућном дијелу општине Источна Илиџа, а чини га источни дио бившег јединственог насеља Крупац. Крупац је насеље изразито руралног сеоског карактера, чије становништво се претежно бави пољопривредом и сточарством. Путном комуникацијом је повезан се Војковићима док кроз само насеље пролази магистрални пут Источно Сарајево - Фоча. Према издању Републичког завода за статистику Републике Српске Систематскик списак насељених мјеста са дјеловима насељених мјеста по општинама, Крупац се наводе као насељено мјесто са три дијела насеља: Вјерча, Каралићи, Шерифићи.^[1] Поред ова три дијела насељеног мјеста Крупац, као засебне сеоске цјелине постоје и насеља Стара Гора и Страњаци.^[2] Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Војковићи.

Кроз насеље протиче ријека Жељезница, десна притока ријеке Босне.

Улице

У насељу Крупац налазе се сљедеће улице:

Друге сарајевске бригаде - дио
Равногорска - дио
Српских извиђача

Историја

Један од најзначајнијих датума у историји овог насеља јесте 4. август 1992. године када је спријечена намјера бошњачких снага да заузму Илиџу и крену према Палама. Сваке године на овај датум обиљежава се дан одбране овог насеља, те Војковића и Грлице. Током борби које су вођене 4. августа 1992. године погинуло је седам, а рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде Војске Републике Српске.^[3]

Након потписивања Дејтонског мировног споразума, новоуспостављена међуентитетска линија разграничења је подијелила насељено мјесто Крупац на два дијела, мањи западни дио је припао Федерацији Босне и Херцеговине, док је већи источни дио са самим насељем остао у Републици Српској.

Култура

Крупац на својој територији има изграђен један вјерских објекат, а то је Спомен црква Огњене Марије у Вјерчама, док се комплетно насељено мјесто налази у саставу Црквене општине Војковићи чији парохијални храм је Црква Светог свештеномученика Петра Дабробосанског^[4]

Комисија за очување националних споменика Боснe и Херцеговинe , на сједници одржаној од 11. до 17. септембра 2007. године, донијела је одлуку о проглашењу Историјског подручја – Некропола са стећцима и нишанима у Крупцу за националним спомеником Босне и Херцеговине. Национални споменик Некропола са стећцима у Крупцу чине 21 стећак и 12 нишана премјештених са првобитне локације ради отварања каменолома у Крупцу.^[5]

На локалитету Крупачке стијене подигнут је споменик за партизанске борце учеснике Народно ослободилачке борбе.^[6]

Становништво

Демографија^[7]
Година	Становника
1961.	308
1971.	364
1981.	336
1991.	326
2013.	233

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)

У датој табели налазе се подаци само за дио насељеног мјеста Крупац који припада Републици Српској.

Етнички састав према попису из 2013.^[8]‍

Срби	232	99,6%
Бошњаци	1	0,4%
Хрвати	0	0,0%
Остали	0	0,0%
Неизјашњени	0	0,0%
укупно: 233

Привреда

На ријеци Жељезници у дијелу насеља Крупац гради се мала хидроелектрана. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, је током 2018. издалоеколошку дозволу за МХЕ „Крупац“, на ријеци Жељезници, на територији општина Источна Илиџа и Трново, инсталиране снаге 0,990 МW.^[9] На подручју овог насељеног мјеста налази се највећа индустријска зона у општини Источна Илиџа, Индустријска зона Крупац која обухвата површину од 135,5 хектара. У овој пословној зони до сада своје објекте изградиле су фирме „Нелт“, „Дукат“, „Kомпекс“, „Тотал трејд“, „Фоболукс“, „Сим-импекс“, „Млијеко продукт“, „Аризон“, „Еко жељезнице“, „Kрајина класа“ и „Фабрика цемента Лукавац” и „ФЦЛ-а“.^[10] На територији Крупца налази се каменолом техничког камена кречњака и доломита у чијем кругу је смјештена нова асфалтна база. Каменолом је у саставу привредног друштва ГП „Пут” чија дјелатности су пројектовање и извођење радова из области хидроградње, нискоградње и високоградње као и производња камена и дробљених камених агрегата, бетона, бетонске галантерије и бетонских конструкција.^[11]

Види још

Референце

^ „Систематски списак насељених мјеста са дијеловима насељених мјеста по општинама” (PDF). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 9. 2016. г. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „Код Зимоњића у Старој Гори”. Глас Српске. Приступљено 5. 4. 2020.
^ „Обиљежен Дан одбране Војковића, Крупца и Грлице”. Глас Српске. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „Црквена општина Војковићи”. Митрополија Дабробосанска. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „Одлука”. Комисија за очување националних споменика БиХ. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „У Сарајеву најугроженији споменици НОБ-а”. Ал Џазира. Приступљено 4. 4. 2020.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ „Општина Источна Илиџа - Крупац”. Статистика.ба. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „Рјешење” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 4. 4. 2020.
^ „Општина Источна Илиџа”. Инфо портал Славија. Приступљено 4. 4. 2020. ^{[мртва веза]}
^ „ГП Пут”. Пословни именик Босне и Херцеговине. Приступљено 5. 4. 2020.