Кристина Пајкић

Кристина Пајкић
Кристина Пајкић, десно, као Ана у представи „Претпоследња панда или Статика“
Лични подаци
Пуно имеКристина Пајкић
Датум рођења(1990-09-18)18. септембар 1990. (34 год.)
Место рођењаШабац, СФР Југославија
ОбразовањеДрамска и филмска уметност
УниверзитетСлобомир П Универзитет
Занимањеглумица
Рад
Активни период2008 —
Битна улогаИстине и лажи — Сара
Веза до IMDb-а

Кристина Пајкић (Шабац, 18. септембра 1990) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Глумачка каријера

Кристина Пајкић рођена је у Шапцу, 18. септембра 1990. Са шест година почела је да увежбава латиноамеричке плесове. На сцени Шабачког позоришта први пут се појавила у мјузиклу који је организовао плесни клуб у ком је наступала, након годину дана чланства. Похађала је часове глуме независне драмске асоцијације „Весело мајмунче“. Своју прву професионалну позоришну улогу остварила је као ученица треће године средње школе, у комаду Ко се боји Вирџиније Вулф Едварда Олбија, у режији Страхиње Родића, која је премијерно изведена 10. априла 2008. Касније, током студија, Кристина је играла у још неколико представа тог театра. Дипломирала је на одсеку за Драмску и филмску уметност Слобомир П Универзитета, у Бијељини, у класи професора Југа Радивојевића, након чега је уписала мастер студије на Академији драмских уметности у Тузли, које је завршила у класи Влада Керошевића.[1][2][3] Прву улогу по окончању основних студија остварила је у представи Рабле, врлина, грех, у режији Владимира Лазића.[4] Нешто касније, наредне године, Кристина је за представу Тектоника осећања, у којој игра лик Елене, у сарадњи са редитељком Андреом Адом Лазић осмислила кореографију. Поред матичног театра, са ансамблом те куће гостовала у позориштима других градова, као и на фестивалима широм Србије.[5][6][7][8][9] За неке од представа, у којима је Кристина остварила улоге, реализована је екранизација.[10] Своју прву филмску улогу забележила је у документарном пројекту Џејмс Бонд је Србин, Машана Лекића, где је тумачила улогу Герде Саливен. Нешто касније, појавила се у серији Синђелићи, те филмском остварењу Проклети пас из 2017. године, у којима је играла мање улоге.[11] На фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије одржаном у Крушевцу од 8. до 15. новембра 2017. године, Кристина Пајкић добила је признање „Мали Јоаким“, за улогу у комаду Мачак у чизмама.[12] Нешто касније, истог месеца, на Фестивалу праизведби у Алексинцу, Кристини Пајкић додељена је награда за најбољу младу глумицу у представи Рубиште,[13][14][15] рађену по тексту Нинослава Ђорђевића, у режији Кокана Младеновића.[16] За исту улогу, Пајкићева је награђена и на фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу,[17] док јој је од стране матичног позоришта додељена награда „Борис Ковач“ за 2018. годину, коју је поделила са Софијом Карајић, инспицијентом.[18] Исте године, Кристина је премијерно одиграла представу Претпоследња панда или Статика, у режији Максима Милошевића, рађену према тексту Дина Пешута, која представља приказ сазревања генерација одраслих у време Распада Југославије, њихов однос према животу и борбу са проблемима.[19] Своју прву запаженију телевизијску улогу, Кристина Пајкић остварила је у серији Истине и лажи, у којој се појавила у улози Саре, ћерке инспектора Марка Гвозденовића, чији лик тумачи Александар Срећковић.[20]

Улоге

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Ко се боји Вирџиније Вулф Алтер его Страхиња Родић Шабачко позориште 10. април 2008.[21]
Пусти ме да сањам Иван Томашевић 6. октобар 2011.[22][23]
РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ Слушкиња, блудница Владимир Лазић 30. април 2013.[24][25]
Луди од љубави 2013.[26]
Тектоника осећања Елена Андреа Ада Лазић 23. фебруар 2014.[27][28]
Зима Сњегоручка Момчило Миљковић 10. април 2014.[29][28]
Постмодерни кабаре доброг војника Швејка Медицинска сестра, Соњечка, Г-ђица Буханек Александар Лукач 3. мај 2014.[30][31]
Хајдуци Перса Иван Томашевић 3. децембар 2014.[32][33]
Каинов ожиљак Јунити Митфорд / Ортруд Југ Радивојевић 1. фебруар 2015.[34][35]
Кидај из моје кухиње Санија Андреа Ада Лазић 7. април 2015.[36][37]
Перикле Никита Миливојевић 25. јун 2015.[38][37]
Дејство гама зрака на сабласне невене Тили Љиљана Ивановић 16. јануар 2016.[39][40]
Ревизор за југоисток Драгица Марко Торлаковић 17. мај 2016.[41][40]
Живот је сан Естреља Александар Лукач 5. октобар 2016.[42][43]
Један мали сан, један сничак Зоран Карајић 22. децембар 2016.[44][45]
Рубиште Девојка Кокан Младеновић 23. мај 2017.[46][43]
Мата Хари Служавка / Лора / Лажна Мата Хари Снежана Удицки 6. октобар 2017.[47][48]
Мачак у чизмама Принцеза Стефан Рјадков 3. новембар 2017.[49][50]
Какав куплерај Лисјена, жена Иван Вуковић 5. април 2018.[51][52]
Са укусом воћног сладоледа Драган Јовичић Јовић Позориште Добрица Милутиновић 17. април 2018.[53][54]
Претпоследња панда или Статика Ана Максим Милошевић Шабачко позориште 3. новембар 2018.[55][56]
Бацачи прстију Бојан Ђорђев 2. април 2019.[57][58]
Оливера, кћи Миличина Оливера Владимир Попадић Крушевачко позориште 24. јун 2019.[59][60]
Шумадија Маја Пелевић Шабачко позориште 5. октобар 2019.[61][62]
Два витеза из Вероне Јулија Миа Кнежевић 1. фебруар 2020.[63][62]
Брод љубави Јана Теа Пухарић Изванредно позориште[а] 31. март 2020.[65]
На пучини Мали бродоломник Иван Томашевић Шабачко позориште 30. март 2021.[66][67]
Пробуди се, Като Катарина, старлета у успону Владимир Лазић 18. мај 2021.[68][69]
Апликација Воланд Анђео Кокан Младеновић 11. јул 2021.[70][71]
Гардеробер Ајрин Миливоје Милојевић 21. децембар 2021.[72]
Црвенкапа и драги вук Цеца Празноглавић Миодраг Динуловић 25. фебруар 2022.[73]
Виолина, даире и пегла Наташа Тијана Васић 12. мај 2022.[74]

Филмографија

Глумци представе „Претпоследња панда или Статика“, на затварању 55. Фестивала „Јоаким Вујић“ у Краљеву, 2019.
Год. Назив Улога
2010-е
2016. Џејмс Бонд је Србин (документарни) Герда Саливен
2016. Синђелићи (серија) водитељка Жужи[б]
2017. Проклети пас курва 2
2018 — 2019. Истине и лажи (серија) Сара Гвозденовић
2019. Ургентни центар (серија) продавачица
2019. Петак 13. II Борка
2020-е
2022. Воља синовљева

Награде и признања

Напомене

  1. ^ Представа је организована тако да се ансамбл састао преко интернета током ванредног стања у Републици Србији, због епидемије вируса корона. Премијерно извођење заказано је на Јутјубу.[64]
  2. ^ Кристина Пајкић се појавила у 22. епизоди треће сезоне серије Синђелићи, под називом Моћни гну, у улози водитељке Жужи.[11] На веб-сајту ИМДб тај лик је приписан Ивани Николић.[75]

Референце

  1. ^ „Кристина Пајкић”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  2. ^ Dimitrijević, D. (29. 4. 2016). „U pozorištu smo svi kao velika porodica”. Подринске. Приступљено 14. 3. 2019. 
  3. ^ Филиповић, М. (21. 11. 2017). „Принцеза Шабачког позоришта”. Глас Подриња. Приступљено 13. 3. 2019. 
  4. ^ „"Rable, vrlina, greh"”. ТВ Шабац. 27. 3. 2013. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  5. ^ „Тектоника осећања”. Центар за културу Младеновац. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  6. ^ П-ј, Н. (6. 2. 2017). „Торлаковић режирао Басариног „Ревизора за југоисток””. Дневник холдинг. Приступљено 14. 3. 2019. 
  7. ^ „Ревизор за југоисток”. Дани комедије. 22. 3. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  8. ^ „Ида Јовић „Мата Хари“ режија Снежана Удицки, Шабачко позориште, гостовање у Народном позоришту Београд на сцени „Раша Плаовић“ 17.01 2018.”. Шабачко позориште. 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  9. ^ „Šabačka "Poslednja panda" 6. marta u Novosadskom pozorištu, besplatan ulaz za dame”. 021.rs. 5. 3. 2019. Приступљено 14. 3. 2019. 
  10. ^ „ТВ Театар: Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Радио-телевизија Србије. 21. 2. 2016. Приступљено 14. 3. 2019. 
  11. ^ а б Bajić, Đorđe (4. 11. 2017). „Planovi u toku: Krisitna Pajkić se priprema za ulogu u filmu „Volja sinovljeva“”. Филмски центар Србије. Приступљено 14. 3. 2019. 
  12. ^ а б „Nagrada „Mali Joakim“ glumici Kristini Pajkić”. Подринске. 18. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  13. ^ а б Stanković, Jovana (28. 11. 2017). „Kristina Pajkić: “Rubište je ova Srbija.””. hocupozoriste.rs. Приступљено 14. 3. 2019. 
  14. ^ а б „"Рубиште" освојило највише награда на Фестивалу праизведби”. Радио-телевизија Србије. 29. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  15. ^ а б „Кристина Пајкић: Мој лик је саткан од чисте емоције”. alpress.rs. 2. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2019. 
  16. ^ T, D. (22. 5. 2017). „"Rubište" Kokana Mladenovića premijerno u Šapcu”. Блиц. Приступљено 14. 3. 2019. 
  17. ^ а б „“Pozorišno proleće” u Šapcu: “Carstvo mraka” najbolja predstava”. antrfile.com. 24. 4. 2018. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  18. ^ а б Eraković, D. (8. 10. 2018). „Počela nova pozorišna sezona u Šapcu”. Данас. Приступљено 14. 3. 2019. 
  19. ^ „(Ne)uspeh i savremeno društvo: Užasi mature u predstavi "Pretposlednja panda ili Statika"”. espreso.rs. 19. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  20. ^ „Kristina Pajkić u ulozi Sare Gvozdenović ćerke inspektora Marka Gvozdenovića”. Фејсбук. 25. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  21. ^ „Ко се боји Вирџиније Вулф”. Шабачко позориште. 10. 4. 2008. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  22. ^ „Пусти ме да сањам”. Шабачко позориште. 6. 10. 2011. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  23. ^ Годишњак 34 2013, стр. 167.
  24. ^ „РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ”. Шабачко позориште. 30. 4. 2013. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  25. ^ Годишњак 35 2014, стр. 166.
  26. ^ „Predstava „Ludi od ljubavi“”. Културни центар Параћин. 16. 8. 2013. Приступљено 14. 3. 2019. 
  27. ^ „Тектоника осећања”. Шабачко позориште. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала 13. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  28. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 170.
  29. ^ „Зима”. Шабачко позориште. 10. 4. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  30. ^ „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Шабачко позориште. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  31. ^ Годишњак 36 2015, стр. 170—171.
  32. ^ „Хајдуци”. Шабачко позориште. 3. 12. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  33. ^ Годишњак 37 2016, стр. 195—196.
  34. ^ „Каинов ожиљак”. Шабачко позориште. 1. 2. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  35. ^ Годишњак 37 2016, стр. 196.
  36. ^ „Кидај из моје кухиње”. Шабачко позориште. 7. 4. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  37. ^ а б Годишњак 37 2016, стр. 197.
  38. ^ „Перикле”. Шабачко позориште. 25. 6. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  39. ^ „Дејство гама зрака на сабласне невене”. Шабачко позориште. 16. 1. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  40. ^ а б Годишњак 38 2017, стр. 179.
  41. ^ „Ревизор за југоисток”. Шабачко позориште. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  42. ^ „Живот је сан”. Шабачко позориште. 5. 10. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  43. ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 169.
  44. ^ „Novogodišnja predstava u pozorištu”. ТВ Шабац. 27. 12. 2016. Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2021. 
  45. ^ Годишњак 39 2018, стр. 171.
  46. ^ „Рубиште”. Шабачко позориште. 23. 5. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  47. ^ „Мата Хари”. Шабачко позориште. 6. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  48. ^ Годишњак 40 2019, стр. 170—171.
  49. ^ „Мачак у чизмама”. Шабачко позориште. 3. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  50. ^ Годишњак 40 2019, стр. 172.
  51. ^ „Какав куплерај”. Шабачко позориште. 5. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  52. ^ Годишњак 40 2019, стр. 171.
  53. ^ „Премијера представе “Са укусом воћног сладоледа””. Позориште Добрица Милутиновић. 12. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  54. ^ Годишњак 40 2019, стр. 155—156.
  55. ^ „Претпоследња панда или Статика”. Шабачко позориште. 23. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  56. ^ Годишњак 41 2020, стр. 171—172.
  57. ^ Мањенчић, Гордана (2. 4. 2019). „Премијера „Бацача прстију” у Шапцу”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. 4. 2019. 
  58. ^ Годишњак 41 2020, стр. 172.
  59. ^ „Оливера, кћи Миличина”. Крушевачко позориште. 24. 6. 2019. Приступљено 23. 9. 2019. 
  60. ^ Годишњак 41 2020, стр. 103.
  61. ^ „Šumadija”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2019. 
  62. ^ а б Годишњак 42 2021, стр. 145.
  63. ^ „Dva viteza iz Verone”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. [мртва веза]
  64. ^ Jakovljević, Marija (31. 3. 2020). „Vladan Slavković: Prva pozorišna premijera na internetu”. Нова С. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  65. ^ Kovačević, N. (31. 3. 2020). „Premijera komada „Brod ljubavi“ večeras uživo na internetu”. Данас. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  66. ^ „Na pučini”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. 
  67. ^ Dimitrijević, D. (25. 3. 2021). „Premijera predstave „Na pučini“ u utorak u Šabačkom pozorištu”. Подринске. Приступљено 30. 5. 2021. 
  68. ^ „Probudi se, Kato”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. 
  69. ^ В. С, В. (17. 5. 2021). „Нова верзија "Пробуди се, Като": У Шабачком позоришту премијера комедије Милана Гргића”. Вечерње новости. Приступљено 30. 5. 2021. 
  70. ^ „Aplikacija Voland”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022. 
  71. ^ Luković, Siniša (15. 7. 2021). „Mladenović pomjerio granice sa “Aplikacijom Voland””. Вијести. Приступљено 11. 3. 2022. 
  72. ^ „Garderober”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022. 
  73. ^ „Crvenkapa i dragi vuk”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 27. 08. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  74. ^ „Violina, daire i pegla”. Шабачко позориште. Приступљено 26. 8. 2022. [мртва веза]
  75. ^ Моћни гну на сајту IMDb (језик: енглески)

Литература

Спољашње везе