Кристиан (Брашов)

Кристиан
рум. Cristian
Насеље
RO
RO
Кристиан
Локација у Румунији
Координате: 45° 37′ 0″ N 25° 28′ 0″ E / 45.61667° С; 25.46667° И / 45.61667; 25.46667
Земља Румунија
ОкругБрашов
ОпштинаКристиан
Надморска висина603 m (1.978 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно3.924
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод680167

Кристиан (рум. Cristian) насеље је у Румунији у округу Брашов у општини Кристиан.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 603 m.

Историја

Током 17. века на просторе око Брашова стигли су "Словени" (Срби...). Срби су мирно живели уз Влахе, делећи исту судбину, а затим нестали из дако-римске аутохтоне популације.[4] Околина села Кристијана је подручје интензивне румунизације, при чему се становништво трансформише у "румунски народ".

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту Керестенифалва живело је 109 православних породица. Православни парох био је тада поп Стефан Поповић.[5]

У православној цркви посвећеној Вазнесењу Господњем, која је изграђена 1795. године, иконостас је осликан 1824. године трошком пароха поп Стојка Поповића и његове супруге Буцуре.

Село Кристијан се до 1918. године спојило са суседним Нојштатом (који се јавља под тим именом 1601). Кристијан је сада део Нојштата.

Становништво

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 3924 становника.[1]

Попис 2002.

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
3.738 95,3%
Мађари
  
71 1,8%
Немци
  
114 2,9%

Референце

  1. ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ https://sites.google.com/.../cristianjudbrasov/origine[мртва веза]...
  5. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

Спољашње везе