PROFILPELAJAR.COM

Криви торањ у Пизи
Torre di Pisa
Криви торањ у Пизи; Torre di Pisa
Светска баштина Унеска
Место	Пиза, Италија
Координате	43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 48″ И / 43.7231° С; 10.3967° И
Површина	500 m2 (5.400 sq ft)
Критеријум	Културна: i, ii, iv, vi
Веб-сајт	www.opapisa.it/,%20www.opapisa.it/en/

Криви торањ у Пизи
Криви торањ у Пизи
Torre Pendente di Pisa
	Криви торањ у Пизи
Основне информације
Локација	Пиза, Италија
Координате	43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 47″ И / 43.723056° С; 10.396389° И
Религија	хришћанство
Град	Пиза
Држава	Италија
Веб-сајт	www.opapisa.it
Архитектонски опис
Оснивање	1173
Завршетак изградње	1372
Спецификације
Висина (макс.)	55,86 m (183,3 ft)
Материјали	мермер; камен;
Место	Пиза, Италија
Криви торањ у Пизи; Torre di Pisa
Светска баштина Унеска
Место	Пиза, Италија
Координате	43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 48″ И / 43.7231° С; 10.3967° И
Површина	500 m2 (5.400 sq ft)
Критеријум	Културна: i, ii, iv, vi
Веб-сајт	www.opapisa.it/,%20www.opapisa.it/en/

Криви торањ у Пизи (италијански: Torre pendente di Pisa или једнoставно Torre di Pisa), је звоник Kатедрале у Пизи, Италија, на тргу који се зове Кампо де Мираколи (Campo dei Miracoli).^[1] Требало је да звоник буде потпуно вертикалан, али је почео да се криви непосредно после почетка изградње торња у августу 1173. године. Висина торња од земље до ниже стране је 55.86 метара, а од земље до више стране је 56.7 метара. Дебљина зидова при дну је 4.09 m, а при врху 2.48 m. Торањ је искривљен за 5.5%.^[2] Маса торња је процењена на око 14.453 тоне.^[3] Звоник има 294 степеника.

Кула је почела да се нагиње током градње у 12. веку због меког тла које није могло адекватно да поднесе тежину конструкције, и то се погоршало до завршетка градње у 14. веку. До 1990. године нагиб је достигао 5,5 степени.^[4]^[5]^[6] Конструкција је стабилизована санирајућим радом између 1993. и 2001. године, чиме је нагиб смањен на 3,97 степени.^[7]

Изградња торња

Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. године и на њему радио до 1185. када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. Не постоје тачни подаци о томе да ли је Бонано зауставио радове због тога што је схватио да се Торањ нагиње или је можда умро. Тако је Торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док се други архитекта, Гуљељмо де Инстрик, није посветио овом пројекту. Године 1250. чак неколико архитеката је покушало да га исправи, али је он и даље тонуо. Изградња је довршена 1360. године.

Исправљање торња

До 1990. године, торањ у Пизи се толико накривио да су званичници морали да га затворе за посетиоце и покрену санационе радове. Инжењери су успели да смање нагиб за 44 центиметра, вративши торањ у положај који је имао 1838. године. Криви торањ у Пизи поново је отворен за посетиоце и туристе у децембру 2001. године.

Када су инжењери започели подухват, прво су због обезбеђења опасали колоса јаком челичном ужади. Торањ се и даље нагињао и једини начин да се он учврсти и у таквом положају остане и следећи миленијум, био је да се темељи изнова направе. Стручњаци су веома опрезно копали испод торња вадећи велике количине земље. Затим је торањ исправљен уз помоћ неколико тона тешких тегова.

"Вратили смо свету једно од највреднијих уметничких дела", рекао је архитекта Микеле Јамиолковски. „Спасилачка акција“ коштала је преко 50 милиона немачких марака.

Преживљавање земљотреса

Торањ је преживео најмање четири јака земљотреса од 1280. године. Инжењерско истраживање из 2018. године је закључило да је торањ издржао потресе због динамичке интеракције између тла и структуре: висина и крутост торња у комбинацији са мекоћом темељног тла утичу на вибрационе карактеристике на такав начин да не резонира са земљотресним кретањем тла. Исто меко тло које је изазвало нагињање и довело торањ до ивице урушавања помогло му је да опстане.^[8]

Технички подаци

Географске координате: 43° 43′ 23″ С; 10° 23′ 47″ И / 43.7231° С; 10.3964° И / 43.7231; 10.3964
Надморска висина „Трга Чуда“ (Piazza dei Miracoli): око 2 метра.
Висина торња: 55,863 m (183 ft 3 ⁵⁄₁₆ in),^[9] 8 спратова^[10]
Висина од темељног спрата: 58,36 m (191 ft 5 ¹⁄₂ in)^[11]
Спољашњи пречник основе: 15,484 m (50 ft 9 ⁵⁄₈ in)^[9]
Унутрашњи пречник основе: 7,368 m (24 ft 2 ¹⁄₁₆ in)^[9]
Угао нагиба: 3,97 степена^[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical^[13]
Тежина: 14.700 metric tons (16.200 short tons)^[14]
Дебљина зидова основе: 2,44 m (8 ft 0 in)
Правац кривљења: 1173-1250 северно, 1272-1997 јужно
Број звона: 7, подешених на музичкoj лествици,^[15], у смеру казаљки на сату
- Прво звоно: L'assunta, направљено 1654. године, маса је 3.620 kg (7.981 lb).
- Друго звоно: Il Crocifisso, направљено 1572. године, маса је 2.462 kg (5.428 lb).
- Треће звоно: San Ranieri, прављено од 1719. до 1721. године од стране Ђиованија Андреа Моренија, маса је 1.448 kg (3.192 lb).
- Четврто звоно: La Terza, направљено 1473. године, маса је 300 kg (661 lb).
- Пето звоно: La Pasquereccia, направљено 1262. године,^[16] од стране Лотеринга маса је 1.014 kg (2.235 lb).
- Шесто звоно: Il Vespruccio, направљено 1501. године од стране Никола ди Јакопа, маса је 1.000 kg (2.205 lb).
- Седмо звоно: Del Pozzetto, направљено 1606. године, маса је 652 kg (1.437 lb).^[17]
Број степеника до врха: 296^[18] или 294 (последњи спрат има две степенице мање на северно-источној страни).

Пето звоно се назива Паскуареција што потиче од Ускрса, јер је звонило на дан Ускрса. Међутим, ово звоно је старије од самог звоника и потиче са торња Вергата у Палацо Преторио у Пизи, где се звало Ла Гиустизија (Правда). Звоном се оглашавало погубљење злочинаца и издајника, укључујући грофа Уголина 1289. године.^[19] Крајем 18. века у звонику је постављено ново звоно које је заменило поломљену Паскуарецију.

Кружни облик и велика висина звоника били су били неуобичајени за његово време, и крунски звоник се стилски разликује од остатка конструкције. Овај звоник укључује корекцију од 14 cm (5 ¹⁄₂ in) за нагнуту осу испод. Постављање звоника на Пјаца дел Дуомо одступа од аксијалног поравнања катедрале и крстионице на Пјаца дел Дуомо.

Гинисови светски рекорди

Две немачке цркве довеле су у питање статус торња као најискошеније грађевине на свету наводећи: квадратни Коси торањ у Сурхузену из 15. века и звоник из 14. века у граду Бад Франкенхаузен.^[20] Гинисова књига рекорда измерила је куле у Пизи и Сурхузену, утврдивши да је нагиб првог 3,97 степени.^[12] У јуну 2010, Гинисова књига рекорда је утврдила да је зграда Капитал капија у Абу Дабију, УАЕ, као „Највише нагнута кула на свету коју је направио човек“;^[21] она има нагиб од 18 степени, скоро пет пута већи од торња у Пизи, али је намерно конструисана да буде нагнута. Коси торањ Ванака на Новом Зеланду, такође намерно изграђен закошен, и нагиње се на 53 степена према земљи.^[22]

Референце

^ „DiPI Online”. Dizionario di Pronuncia Italiana (на језику: италијански). Приступљено 26. 12. 2020.
^ Recently two German churches have challenged the tower's status as the world's most lop-sided building: the 13th century square tower at Suurhusen [1] and the nearby 14th century bell tower in the town of Bad Frankenhausen (Sunday Telegraph no 2,406- 22nd July 2007)
^ „Leaning Tower of Pisa Facts”. Leaning Tower of Pisa. Приступљено 5. 10. 2013.
^ „Europe | Saving the Leaning Tower”. BBC News. 15. 12. 2001. Приступљено 9. 5. 2009.
^ „Tower of Pisa”. Archidose.org. 17. 6. 2001. Архивирано из оригинала 26. 6. 2009. г. Приступљено 9. 5. 2009.
^ „Leaning Tower of Pisa (tower, Pisa, Italy) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 9. 5. 2009.
^ „Leaning tower of Pisa loses crooked crown”. Irish News. Приступљено 10. 6. 2020.
^ „500-year-old Leaning Tower of Pisa mystery unveiled by engineers”. ScienceDaily. 9. 5. 2018. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
^ ^а ^б ^в „2051?”. The Michigan Architect and Engineer (на језику: енглески). 27: 17. 1952. Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2019.
^ Burland, J.B. (2008). „Stabilising the Leaning Tower of Pisa: the Evolution of Geotechnical Solutions”. Trans. Newcomen Soc. 78 (2): 174. ISSN 0372-0187. S2CID 110178919. doi:10.1179/175035208X317657.
^ Valdes, Giuliano (1994). Art and History of Pisa (на језику: енглески). Casa Editrice Bonechi. стр. 44. ISBN 9788880290247. Архивирано из оригинала 9. 8. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2019.
^ ^а ^б „German steeple beats Leaning Tower of Pisa into Guinness book”. Trend News Agency. AFP. 9. 11. 2007. Архивирано из оригинала 4. 5. 2009. г.
^ tan(3.97 degrees) * (55.86m + 56.70m)/2 = 3.9m
^ Strom, Steven; Nathan, Kurt; Woland, Jake; Lamm, David (2009). Site Engineering for Landscape Architects (на језику: енглески). John Wiley and Sons. стр. 124. ISBN 9780471695493. Архивирано из оригинала 9. 8. 2021. г. Приступљено 5. 8. 2019.
^ Black, William Harman (1920). The Real Europe Pocket Guide-book: Number 10 of the 'Black's Blue Books' (на језику: енглески). Brentanos. стр. 360. OCLC 316943604.
^ Black, Charles Bertram (1898). The Riviera, Or The Coast from Marseilles to Leghorn: Including the Interior Towns of Carrara, Lucca, Pisa and Pistoia (на језику: енглески). A. & C. Black. стр. 148. OCLC 18806463.
^ „Leaning Tower of Pisa: 1920s Photo of Dal Pozzo”. www.endex.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2010. г. Приступљено 9. 8. 2010.
^ Davies, Andrew (2005). The Children's Visual World Atlas. Sydney, Australia: The Fog Press. ISBN 1-74089-317-4.
^ „Torre pendente” (на језику: италијански). Lucca turismo. Архивирано из оригинала 8. 4. 2008. г. Приступљено 19. 3. 2008.
^ Sunday Telegraph no. 2,406, 22 July 2007
^ „Not so fast, Pisa! UAE lays claim to world's furthest leaning tower”. CNN news. 7. 6. 2010. Архивирано из оригинала 8. 6. 2010. г. Приступљено 6. 6. 2010.
^ 'Leaning and tumbling towers' Архивирано 30 јул 2011 на сајту Wayback Machine on Puzzling World website, viewed 30 July 2011