Концентрациони логор Берлин-Марцан је био логор који су нацистичке власти поставиле за Роме у предграђу Берлина, у Марцану.
Нацисти су користили Нирнбершке законе који се односе на социјалне неприлике, скитнице и криминалце као средство за застрашивање и хапшење Рома и Синта у Немачкој.[1] У четири сата ујутро, 16. јула 1936. године, пре отварања Летњих олимпијских игара, полиција их је насилно пребацила помоћу 130 каравана[2] у Марцан, отворено поље у источном Берлину, између гробља и депоније канализације.[3][4] По доласку, мушкарци и жене су одвојени и одведени на медицински преглед. Тамо су затворенике проглашавали (не)способним за рад. Они који су сматрани неподобнима послати су на погубљење.[5] Касније је логор био окружен бодљикавом жицом, а затвореници су били подвргнути присилном раду у погонима наоружања.[3][4] Логор је, такође, довео до нехотичне стерилизације и губитка држављанства за Ромске затворенике, јер су били класификовани као не-аријевци.[1]
^ абFriedlaender, Saul (1997). Nazi Germany and the Jews. I: The Years of Persecution, 1933-1939. New York: HarperCollins. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 23. 05. 2021. Friedlaender puts the date of the initial arrests at May 1936, not July
^Mikaberidze, Alexander (2013). Atrocities, Massacres, and War Crimes. ABC-CLIO.
