Рођен је маја 1814. године у Новом Саду, од родитеља Петра ћурчије и мајке Катарине. У родном граду је похађао основну школу. Средњу школу завршио је у Новом Саду, филозофију у Сегедину, а право у Пешти. Након прве године студија права затражио је од новосадског Магистрата, путни лист на годину дана за Србију.[1] Прешао је у Кнежевину Србију у пролеће 1837. године да био се бавио просветним радом. Године 1838. као гимназијски професор[2] реторике у Крагујевцу, послат је да обилази српске школе ради испита. Исте године запошљава се у новоотвореном крагујевачком Лицеју, где ће радити прво као професор математике, до 1841. године.[3] Крајем 1841. године постављен за професора филозофије[4] на (премештеном) Лицеју у Београду, где је био ректор четири пута (1841/42, 1846/47, 1851—1853 и 1859—1863)[5]. Касније постаје ванредни професор физике и немачког језика. Писао је уџбенике за високошколце.
Један је од првих чланова оснивача Друштва српске словесности и у више наврата његов секретар и потпредседник. Он је "први библиограф" при друштвеном Гласник-у.
Године 1856. је био уредник Шумадинке, а од 1859. године вршио дужност цензора књига и новина.
У филозофији припадао је кантовском правцу. Своје главне радове из филозофије Основно мудрословље и Мислословље или логика написао је према одговарајућим делима Вилхема Круга.
Дела
Природословље или физика за младеж, Београд 1842 и 1850:
Мислословље или логика за младеж, Београд 1849;
Писмена сочиненија I и II, Београд 1850 и 1860;
Основно мудрословље за слушатеље Велике школе, Београд 1851;
Мислословље или логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества Србског, Београд 1851.
Референце
^Васа Стајић: "Грађа за политичку историју Новог Сада", Нови Сад 1951.
