Током његове власти немачка монархија се учвршћује, тако да више није била зависна од уговора између краља и племства.
Избор за краља
Изабран је за краља у Мајнцу 8. септембра1024. године. Постављен је за краља Италије 1026, а после превазилажења опозиције градова постаје цар Светог римског царства на Ускрс 1027. године. Прогласио је нови устав Ломбардије. Да би осигурао наследство за свога сина 1028. бира се његов син Хенрик III за краља Немачке. Хенрик III се оженио ћерком Кнута Великог, краља Енглеске, Данске и Норвешке. Кнут Велики је добио делове северне Немачке на управљање.[3]
Војвода Пољске Мјешко II је покушао при крају владавине Хенрика II да се ослободи вазалног положаја и да буде краљ. Супростављао се док га Конрад није војно присилио на покорност. Поражен пристаје да буде Конрадов вазал и да буде само војвода Пољске.
Наслеђивање Бургундије
Када је умро 1032. краљ Бургундије Рудолф III од Бургундије, Конрад наслеђује његово краљевство, које је обухватало два претходна краљевства Бургундије. Бургундско и провансалско племство се у почетку само мало противило, па онда ипак прихватају 1034. да Конрад буде краљ Бургундије. То краљевство ће бити познато као Арлско краљевство и одговара југоисточном делу данашње Француске, а укључује западну Швајцарску, Френч-Комт и Дофин. Не укључује мало војводство Бургундију на северу, којим је владао огранак Капет династије. Током следећих векова део по део Арлског краљевства постаје део Француске.
Надбискупа Милана Арибер и племство покушали су сплеткама да доведу градове у Италији у подређен положај. Конрад је успео вештом дипломатијом да задржи мир и да поврати права градова.
Проблеми у јужној Италији
Пандулф од Капуе је био заробљен од стране Хенрика II Светог због сарадње са Византијом на подручју јужне Италије. Конрад га ослобађа на молбу Гаимара III Салернског. Град Капуа је након опсаде заузет од стране Гаимара и Пандулфа, уз помоћ Византије.
Касније 1038. Гаимар IV Салернски је у спору са Пандулфом па моли и Конрада и Византију да помогну. Пандулф је претходно утамничио опата Монте-Касина, па Конрад поставља Немца као новог опата Монте-Касина и шаље га против Пандулфа. Пандулф је пред великом царском армијом био присиљен да враћа покрадено благо Монте-Касина и да ослободи утамниченог опата. Конрад је тада 1038. заузео Капуу и околна подручја и предао је све то Гаимару IV Салернском. Пандулф је побегао у Константинопољ.
