То је у исто време и један од разлога што је Атланта добила организацију Олимпијских игара1996. године, на стогодишњицу модерне историје ових игара, а истовремено и стогодишњицу Кока-коле. Данас је Кока-кола након више од сто година постојања један од најпознатијих светских брендова.
Историја
Џон Пембертон апотекар из Атланте је 1885. године осмислио тоник, френч вајн кола (енгл.French Wine Cola), пиће слично данашњој кока-коли. Касније је из њега избацио алкохол и додао друге биљне есенције за пиће којим је лечио главобољу. Френк Робинсон је пићу дао име Кока-кола мислећи да ће два почетна слова к бити лака за памћење и добро изгледати као реклама. Пембертон је 8. маја 1886. продао прву чашу Кока-коле у својој апотеци у Атланти за пет центи.[1]Током прве године продао је само двадесет пет галона сирупа. Потрошивши више новца на реклами него што је зарадио од продаје, одлучује да пронађе партнера како му посао не би пропао. Једини који је видео потенцијал у пићу био је трговац Ејза Кендлер из Атланте који је после Пемперове смрти постао једини власник Кока-коле. Дана 29. јануара 1890. је основао Кока-кола компанију.[2] Данас је то једна од највећих америчких компанија чији је углед и популарност познат широм света.
Пуковник Конфедерације Џон Пембертон, рањен у Америчком грађанском рату и зависник од морфијума, такође је дипломирао медицину и започео је потрагу за проналажењем замене за проблематичну дрогу.[5] Године 1885, у Пембертоновој Eagle Drug and Chemical House, његовој апотеци у Колумбусу, Џорџија, он је регистровао Пембертонов француски вински тоник за нерве.[6][7][8][9] Пембертонов тоник је можда инспирисан запањујућим успехом Вина Маријанија, француско-корзиканскогвина од коке,[10] али његов рецепт је додатно укључивао афричкиорах кола, извор кофеина за пиће.[11] Шпанско пиће под називом „Кола кока“ представљено је на такмичењу у Филаделфији 1885. године, годину дана пре званичног рођења Кока-коле. Права за ово шпанско пиће купила је Кока-кола 1953. године.[12]
Године 1886, када су Атланта и округ Фултон усвојили закон о забрани, Пембертон је одговорио тако што је развио Кока-колу, безалкохолну верзију Пембертонове француске винске коке.[13] Она је рекламирана као „Кока-кола: пиће за умереност“, што је привукло многе људе јер је покрет за умереност уживао широку подршку у то време.[14] Прва продаја била је у Јакобовој Фармацији у Атланти, Џорџија, 8. маја 1886,[15] где се првобитно продавала за пет центи по чаши.[16]Содне фонтане у апотекама биле су популарне у Сједињеним Државама у то време због веровања да је газирана вода добра за здравље,[17] а Пембертоново ново пиће се пласирало и продавало се као патентирани лек, при чему је Пембертон тврдио да је лек за многе болести, укључујући зависност од морфијума, лоше варење, нервне поремећаје, главобоље и импотенцију. Пембертон је објавио прву рекламу за пиће 29. маја исте године у часопису Atlanta Journal.[18]
Дизајн
Лого
Лого овог пића дизајнирао је Френк Робинсон књиговођа и пословни партнер Џона Пембертона.[19]
Флашица
Кока-кола се 1894. продавала у хутхинсон боцама. Флашица са контурама је дизајнирана 1915. и постала заштитни знак Кока-коле а 2015. године је обележила сто година од када се користи. Прве повратне флашице су произведене 1916. а неповратне које нису могле поново да се пуне 1961.[20]
Конкуренција
Највећа конкуренција Кока-коле на америчком тржишту је Пепси. На светском тржишту у осталим земљама однос ових два пића је 4:1 у корист Кока-коле.
Реклама
Прва реклама Кока-коле је објављена у локалним новинама 29. маја 1886. године, чији је слоган био Укусна, освежавајућа, узбудљива (енгл.Coca-Cola Delicious! Refreshing! Exilarating!). Прва реклама са поларним медведима објављена је у Француској 1922. док се Деда Мраз појављује први пут 1931. године и до данас остају позната лица кока-коле.
Занимљивости
Компанија Кока-кола је два пута била у могућности да купи Компанију Пепси-ко, међутим челници компаније су мислили да Пепси нема будућност и да би само узалуд потрошили новац. Таква одлука Кока-коле је данас пример многим великим компанијама да не потцењују мале конкурентске произвођаче.[21]
^Richard Gardiner, "The Civil War Origin of Coca-Cola in Columbus, Georgia," Muscogiana: Journal of the Muscogee Genealogical Society (Spring 2012), Vol. 23: 21–24.
^Eschner, Kat (29. 3. 2017). „Coca-Cola's Creator Said the Drink Would Make You Smarter”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Smithsonian. Архивирано из оригинала 14. 8. 2019. г. Приступљено 7. 10. 2019. „So Pemberton concocted a recipe using coca leaves, kola nuts and sugar syrup. "His new product debuted in 1886: 'Coca-Cola: The temperance drink,'" writes Hamblin.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Allen, Frederick. Secret Formula: How Brilliant Marketing and Relentless Salesmanship Made Coca-Cola the Best-Known Product in the World. New York: Harper Business, 1994.
Blanding, Michael. The Coke Machine: The Dirty Truth Behind the World's Favorite Soft Drink. New York: Avery, 2010.
Elmore, Bartow J. "Citizen Coke: An Environmental and Political History of the Coca-Cola Company," Enterprise & Society (2013) 14#4 pp. 717–731 online
Hamblin, James (31. 1. 2013). „Why We Took Cocaine Out of Soda”. The Atlantic. „When cocaine and alcohol meet inside a person, they create a third unique drug called cocaethylene.”
Hays, Constance L. The Real Thing: Truth and Power at the Coca-Cola Company. New York: Random House, 2004.
Kahn, Ely J., Jr. The Big Drink: The Story of Coca-Cola. New York: Random House, 1960.
Louis, Jill Chen and Harvey Z. Yazijian. The Cola Wars. New York: Everest House Publishers, 1980.
Oliver, Thomas. The Real Coke, The Real Story. New York: Random House, 1986.
Pendergrast, Mark. For God, Country, and Coca-Cola: The Unauthorized History of the Great American Soft Drink And the Company That Makes It. New York: Basic Books, 2000.
Isdell, Neville. Inside Coca-Cola: A CEO's Life Story of Building the World's Most Popular Brand. With the assistance of David Beasley. New York: St. Martin's Press, 2011