Рођен је 25. октобра 1931. у Хамбургу, његов отац је био економиста, новинар и издавач политички активан за Социјалдемократску партију Немачке од 1920-их. Због његових активности породица је емигрирала у Уједињено Краљевство средином 1934. године на почетку Трећег рајха како би побегла од репресивног режима и прогона социјалдемократа, а Клаус Хаселман је одрастао у Уједињеном Краљевству од друге године. Живели су у Велвин Гарден Ситију, северно од Лондона, а његов отац је радио као новинар. Иако нису били Јевреји живели су у блиско повезаној заједници углавном јеврејских немачких емиграната и добијали помоћ од енглеских квекера када су стигли у земљу.[3] Клаус Хаселман је похађао основну школу и гимназију у Велвин Гарден Ситију. Изјавио је да се „осећао веома срећно у Енглеској” и да му је енглески матерњи језик.[3] Његови родитељи су се вратили у Хамбург 1948. године али Хаселман је остао у Енглеској да заврши школовање. У августу 1949, са скоро осамнаест година, је пратио родитеље у Хамбург како би студирао.[1] После похађања практичног курса из машинства 1949—1950. уписао је Универзитет у Хамбургу, студије физике и математике.[3][4][5] Током своје каријере је углавном био повезан са Универзитетом у Хамбургу и Институтом за метеорологију Макс Планк који је основао. Пет година је провео у Сједињеним Америчким Државама као професор на Институту за океанографију и Океанографском институту у Вудс Хоулу, а годину дана као гостујући професор на Универзитету у Кембриџу.[6] Најпознатији је по развоју Хаселмановог модела[7][8]климатске промене где систем са дугом меморијом (океан) интегрише стохастичко форсирање трансформишући тако сигнал белог шума у црвени објашњавајући тако свеприсутни сигнал црвеног шума који се виде у клими. Ожењен је математичарком Сузаном Хаселман од 1957. године, са којом има троје деце, са којом је и професионално сарађивао. Његова супруга је била виши научник на Институту за метеорологију Макс Планк.[4]
Ledley, Tamara S.; Sundquist, Eric T.; Schwartz, Stephen E.; Hall, Dorothy K.; Fellows, Jack D.; Killeen, Timothy L. (28. 9. 1999). „Climate change and greenhouse gases”. Eos, Transactions American Geophysical Union. American Geophysical Union (AGU). 80 (39): 453—458. Bibcode:1999EOSTr..80Q.453L. ISSN0096-3941. doi:10.1029/99eo00325.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (This review paper cites several papers coauthored by Hasselmann.)
Hasselmann, Klaus (1999). „Linear and nonlinear signatures”. Nature. Springer Science and Business Media LLC. 398 (6730): 755—756. ISSN0028-0836. S2CID204992692. doi:10.1038/19635.
