Покрајина је наводно функционисала као нека врста вазалног краљевства, а њиме су углавном владали принчеви из краљевске породице, који су носили титулу Кирманшах ("краљ Кирман"). Не-краљевски гувернери провинције носили су титулу марзбана.
Име
Назив провинције потиче од староперсијскеКармана;о етимологији имена је дискутовано, популарна теорија је да је она повезана са староиранским*крма- и средњоперсијскимкермом („црв“).[1]
Историја
Покрајина је првобитно била део Партског царства, али ју је почетком 3. века освојио први сасанидски краљ Ардашир I (в. 224–242). Према средњовековном иранском историчару Ел Табарију, Ардашир I је свргнуо локалног краља у Кирману по имену Балаш, који је био или члан краљевске породице Арсакида или седам партских кланова.[2] Одмах након освајања покрајине, пронашао је град Вех Ардашир, близу места Даште Лут.[3] Град је био мали, али веома добро заштићен, окружен баштама, а водом су га наводњавали многи канати, бунари и цистерне. Ардашир I основао је Нармашир, град каравана који је изграђен недалеко од мале реке у близини древног града Бама.[4] Главни град покрајине у овом тренутку није познат - грчки писац Птоломеј, који је живео током касног партског доба, помиње Александрију и Карману метрополис као градове те провинције, док Амијан Маркелин помиње „мајку Кармане свих [провинције] градова] “, али не дају никакве додатне информације о покрајини.[2] Један од синова Ардашира I, такође зван Ардашир, постављен је за гувернера Кирмана и добио је титулу Кирманшах, којим ће он и даље владати за време владавине Ардашировог наследника, Шапура I (в. 240–270).[2] Према легенди, град Махан је такође био сасанидска творевина, а основао га је још један сасанидски гувернер из Кирмана, Адар Махан.[2]
Новчић са ликом Хозроја I (в.531-579) искован у Кирману.
Шапур II (в. 309–379), је након успешне кампање против неколико арапских племена у Арабији, преселио неке од њих у различите делове свог царства, попут Кирмана, где је настанио неке Арапе у Абану.[3] За време владавине Шапура III (в. 383–388.), његов син Бахрам IV управљао је Кирманом, где је саградио град Шираган, који ће служити као главни град покрајине до краја сасанидског периода.[5][4] Град је играо важну економску улогу, јер је служио као ковница новца и имао је велики пољопривредни значај за покрајину.[6]Хозроје I (в. 531–579) је имао велики удео деловању против немирног племена Париза чији су припадници масакрирани и депортовани. Даље, за време његове владавине, Кирман је доведен под огромну култивацију, где су саграђени многи велики канати. Према легенди, извршена је и екстензивна садња дрвећа.[3] Своју империју поделио је и у четири војне области, познате као кусти - Кирман је постао део Немрозa (југоисточног) куста.
Током арапског освајања Ирана, последњи сасанидски краљ Јездигерд III (в. 632–651) побегао је у Кирман 649/50, али је убрзо напустио провинцију након завадe са марзбаном провинције. Арапи су убрзо ушли у Кирман, где су победили и убили марзбана и освојили цео Кирман.[7] Арапски војсковођа Мујаши ибн Масуд ел Сулами је предводио освајање Кирмана, заузевши неке градове силом, док су се други предали без икаквог већег отпора.[8] Арапи су такође трговали новопристиглим досељеницима из Балоха из источног каспијског подручја, који су наоколо запосели многе делове провинције непосредно пре доласка Арапа.[9] Као резултат арапског освајања, многи становници те покрајине пребегли су у суседне покрајине Сакастан и Макран.[2]
Географија, трговина и управа
Што се тиче трговине, Кирман је био оријентисан према Парсу и Медији, било кроз Персијски залив, било његовим путевима до великих градова као што су Истахр и Хамадан. Лука Хормазд успевала је да пошаље свој увоз преко Валашгирда у Џирофт и јужну руту провинције. Џирофт је такође био повезан са централном рутом Кирмана преко планина до Бахрамабада, затим југоисточном рутом од Кирманшаха и Јазда до добро утврђеног града Вех Ардашира, који је можда служио као град ковница новца.[10]
Поједини амаргар (главни фискални службеник) додељен је целој провинцији Кирман, што је значило да је особа која је служила као амаргар у провинцији од великог значаја.[11]
Становништво
Кирман је био насељен углавном Иранцима и непрестано је примао иранске досељенике са запада, док су покрајине на даљем истоку полако постале индијанске у језику и култури. Језик и обичаји иранског становништва Кирмана били су врло блиски Персијанцима и Међанима.[6]
Један део иранског становништва Кирмана био је номадски, попут Балоха који је живео у западним планинама. У провинцији је било и староседилачких, неиранских номада, попут Јута, који су потомци Јутија (Оути), који су живели у Ахеменидском царству. Племе Париз живело је у планинама северно до Рудбара, док су Арапи живели у неким деловима Кирманове обале. Кофчи, номадски народ нејасног порекла који је говорио ирански језик, настањивао је подручје Башагирд и његово западно окружење.[6]
