Језеро је добило име по индијанском племену Ири које је живело на његовим јужним обалама. Открили су га француски истраживачи у 17. веку.
Географија
Географска својства
Језеро Ерие (42,2°Ј, 81,2°З) има средњу надморску висину од 571 ft (174 m)[1]. Оно има површину од 9.990 sq mi (25.874 km2)[3], дужину од 241 mi (388 km; 209 nmi)[3] и ширину од 57 mi (92 km; 50 nmi)[3] у најширем делу. То је најплиће од Великих језера са просечном дубином 63 ft (19 m)[3] и највећом дубином од 35 fathoms (210 ft; 64 m)[3][1] Пошто је Ири најплиће, уједно је и најтоплије од Великих језера,[11] а 1999. године ово је скоро постало проблем за две нуклеарне електране којима је потребна хладна језерска вода да би реактори били хладни.[12] Топло лето 1999. довело је до тога да се температуре језера приближе граници од 85 °F (29 °C) неопходној за одржавање постројења хладним.[12] Такође због своје плиткоће, оно се прво смрзава зими.[13] Најплићи део језера Ири је западни слив где су дубине просечно само 25—30 ft (7,6—9,1 m); као резултат тога, „најмањи поветарац може подићи живахне таласе“, такође познате као сичеви.[14] Према другим извештајима, „таласи се граде врло брзо”.[15][16] Регион око језера познат је као „грмљавинска престоница Канаде“ са импресивним „муњама“.[16] Понекад жестоки таласи који неочекивано настају доводе до драматичних спасавања; у једном случају, становник Кливленда који је покушавао да измери пристаниште у близини своје куће постао је заглављен, али га је спасао ронилац ватрогасне службе из Авон Лејка у Охају:
У борби против таласа, њих двоје су коначно извучени конопцем. Након што је био сат и по заробљен, Бејкер се вратио на копно, исцрпљен и изубијан, али жив.
Језеро Ири има језерско време задржавања од 2,6 година,[18] што је најкраће од свих Великих језера.[19] Површина језера је 9.910 sq mi (25.667 km2).[3][20] Водостај језера Ири варира са годишњим добима као и на другим Великим језерима. Генерално, најнижи нивои су у јануару и фебруару, а највиши у јуну или јулу, иако је било изузетака. Просечан годишњи ниво варира у зависности од дугорочних падавина. Краткорочне промене нивоа често су узроковане сичевима који су нарочито високи када југозападни ветрови дувају по дужини језера током олуја. То узрокује гомилање воде на источном крају језера. Сичеви узроковани олујом могу нанети штету на копну. Током једне олује у новембру 2003. године, ниво воде у Буфалу порастао је за 7 ft (2,1 m) са таласима од 3,0–4,6 метара.[21] У међувремену, на западном крају језера, Толедо је доживео сличан пад нивоа воде.
Историјски висока вода. У лето 1986. године, језеро Ири је достигло свој највиши ниво на 5,08 ft (1,55 m) изнад просека.[22] Рекорд у високим водама постављен је од априла 1986. до јануара 1987. Нивои су се кретали 1,32—1,55 m изнад proseka.[22]
Историјски ниска вода. У зиму 1934. године, језеро Ири достигло је најнижи ниво на 1,5 ft (0,46 m) испод просерка.[22] Месечни рекорди ниског водостаја постављени су од јула 1934. до јуна 1935. Током овог дванаестомесечног периода водостаји су се кретали око 1,5 ft (0,46 m).[22]
^ абMargaret Atwood (19. 1. 2008). „On Lake Erie's demise”. The Star. Архивирано из оригинала 16. 10. 2011. г. Приступљено 24. 1. 2011. „Also, the western end of Lake Erie is the thunderstorm capital of Canada – the lightning displays are breathtaking, the winds can hit gale force, and, due to the lake's shallowness, the waves build very quickly.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Tatiana Morales (19. 7. 2004). „Dramatic Lake Erie Rescue”. CBS News. Приступљено 24. 1. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Cicely A. Richard (25. 1. 2010). „Fishing Lakes in Pennsylvania”. USA Today. Архивирано из оригинала 16. 03. 2011. г. Приступљено 25. 1. 2010. „Lake Erie, one of North America's Great Lakes, offers more than 470,000 acres of surface water.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абвгMonthly bulletin of Lake Levels for The Great Lakes; September 2009; U.S. Army Corps of Engineers, Detroit District
Литература
Assel, R.A. (1983). Lake Erie regional ice cover analysis: preliminary results [NOAA Technical Memorandum ERL GLERL 48]. Ann Arbor, MI: U.S. Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric Administration, Environmental Research Laboratories, Great Lakes Environmental Research Laboratory.
Saylor, J.H. and G.S. Miller. (1983). Investigation of the currents and density structure of Lake Erie [NOAA Technical Memorandum ERL GLERL 49]. Ann Arbor, MI: U.S. Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric Administration, Environmental Research Laboratories, Great Lakes Environmental Research Laboratory.