Постоје докази да је послао циркуларно писмо европским владарима тражећи финансијску помоћ за обнову цркава у његовој епархији. Један од њих примио је каролиншки цар Карло Дебели881. године, а други је вероватно послао краљу Алфреду Великом. Према Асеру, Илија се дописивао са Алфредом и слао му поклоне, а медицински текст на староенглеском садржи информације о лековима за Алфредову болест коју му је послао Илија[3].
Према Евтихију, он је постављен у десетој години владавине абасидског халифе ал-Мутамида (р. 870–892), и остао је на том месту до своје смрти, укупно 22 године.
Извори
^„Apostolic Succession”. Jerusalem Patriarchate News Gate (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 05. 2022. г. Приступљено 2024-02-14.
^Daryāyī, Tūraǧ; Debié, Muriel; Griffith, Sidney Harrison; Qāḍī, Wadād al-; Leṿi-Rubin, Milkah; Stetkevych, Suzanne Pinckney; Whitcomb, Donald S.; Yarbrough, Luke (2016). Borrut, Antoine; Donner, Fred McGraw, ур. Christians and others in the Umayyad state. Late antique and medieval Islamic Near East. Chicago, Illinois: The Oriental Institute of the University of Chicago. ISBN978-1-61491-031-2.
^Keynes, Simon; Asser, Johannes, ур. (2004). Alfred the Great: Asser's Life of King Alfred and other contemporary sources. Penguin classics (Repr изд.). Harmondsworth: Pengiun. ISBN978-0-14-044409-4.