Отац Клеопа је рођен као Константин Илије у Сулижи, округ Ботошани, у породици сељака Александра Илије, као пето од десеторо деце.[2] Основну школу је похађао у свом селу, а потом је био три године ученик код монаха Пајсија Оларуа, који је живео изоловано у манастиру Козанча [ro], округ Ботошани.
Заједно са својим старијим братом Василејом, Клеопа се придружио заједници у испосници Сихастрије у децембру 1929. Војсци се придружио у граду Ботошани године 1935, али се годину дана касније вратио у испосницу, где је 2. августа 1937. помазан за монаха, узевши на крштењу име Клеопа („водич“). У јуну 1942. године постављен је за игуманског намесника због лошег здравља игумана Јоаникија Мороја.
Ту је основао заједницу монаха са преко 80 људи. Између 1952. и 1954. поново га је прогонила Секуритатеa и заједно je са јеромонахом Арсенијем Папачоком побегао у Станишварске планине [ro]. После две године по налогу патријарха Јустинијана враћен је у манастир.
Године 1956. вратио се у манастир Сихастрију, где је био миропомазан, а у пролеће 1959. по трећи пут се повукао у планине Њамц, где је провео наредних пет година. Вратио се у Сихастрију у јесен 1964. године, као исповедник целе заједнице и наставио да даје духовне савете и монасима и народу наредне 34 године. Умро је 2. децембра 1998. у манастиру Сихастрија.
Репутација
Био је снажан бранилац традиционалног православног начина живота и имао је снажан утицај на каснија дешавања у Румунској православној цркви. Садашњи патријарх Данијел је био један од његових ученика заједно са осталим садашњим епископима. Увек је био понизан и током живота доследно умањивао своја дела и патњу.[3][4]
Тврдио је да је док је био повучен у планинама живео као краљ, иако су услови били изузетно тешки, оскудна храна и импровизовано склониште. Његово гледиште о важности екологије и одговорности човека да воли и подржава свет природе као створење Божије, прешло је дуг пут обезбеђујући учешће Румунске цркве у прихватању еколошких погледа.
Често су га тражиле за савет разне важне личности попут политичара и бизнисмена које је примао заједно са обичним народом. Проповедао је кротост и темељно разумевање Библије и Светог предања.
Управо захваљујући његовој кротости, упркос његовој огромној моћи утицаја на цркву, као и његовом огромном знању, постао је симбол црквеног препорода након Револуције 1989. године.
Објављена дела
Despre credința ortodoxă („О православној вери“, Букурешт, 1981., 280 стр., поново објављено 1985. године, затим у Галацу под насловом: Călăuza în credința ortodoxă, „Водич за православље“,1991., 276 стр.);
Predici la praznice împărătești și sfinți de peste an („Проповеди о верским празницима и свецима током године“, Ed. Episcopiei Românului, 1986., 440 стр.);
Predici la Duminicile de peste an (Проповеди недељом током године, Ed. Episcopiei Românului, 1990., 560 стр.);
Valoarea sufletului (Вредност душе, Галац, 1991., 176 страница, поново објављено у Бакау, 1994., 238 стр.);
Urcuș spre înviere (predici duhovnicești) („Успон ка васкрсењу (духовне беседе)“, Манастир Њамц, 1992., 416 стр.);
Despre vise și vedenii („О сновима и визијама“, Букурешт, 1993., 270 стр.);
Бројни чланци у различитим часописима и новинама, проповеди у рукописима
Учења
Старац Клеопа: Пут неба - Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2001.
Aрхимандрит Јоаникије Балан: Велики је Бог – Старац Клеопа. Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2007.
Старац Клеопа Деци. Čuvari, Beograd 2014.
Старац Клеопа: Успон ка Васкрсењу – Како достићи Царство Небеско. Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Образ светачки“, 2015.
