Отац му је родом из Берана у Црној Гори. Завршио је основну и средњу школу у Београду. Након средње школе, дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београд 1988. године, а магистрирао на истом факултету 1994. године[1] Докторирао је на истом факултету 2014. године.[2]
Био је предавач на београдском Факултету политичких наука и неколико других факултета. Између 2001. и 2004. године био је члан управног одбора Завода за уџбенике (јавно предузеће за издавање школских уџбеника) и председник управног одбора Београдског Института за европске студије. Био је саветник председничке кампање Драгољуба Мићуновића за председничке изборе 2003. године и политички саветник премијера Србије Зорана Ђинђића. Био је члан различитих владиних одбора током владе Зорана Ђинђића и Зорана Живковића (2001—2004). Амбасадор Србије у Црној Гори био је између 2008. и 2013. године.[3]
Лутовац је члан Демократске странке од 1996. године. Био је председник Страначког одбора за етничке мањине између 1997. и 2003. године и председавајући страначког одбора за људска и мањинска права између 2004. и 2008. Био је члан политичког већа Демократске странке између 1997. и 2008. и поново између 2013. и 2016. године, када је постао председавајући Већа. Лутовац је био кандидат за председника Демократске странке на страначким изборима 2016. године,[4] али је изгубио од Драгана Шутановца. Након што је Драган Шутановац поднео оставку 2018. године, Зоран Лутовац је изабран за председника Демократске странке 2. јуна 2018.[5]
До сада је објавио две монографије „Мањине, КЕБС и југословенска криза” 1995. године и „Српски идентитет у Црној Гори” (2015) и више десетина чланака у домаћим и страним научним часописима и зборницима из области међународних односа, људских и мањинских права и политичких односа у Србији и региону. Био је активан учесник више десетина истраживања политичког јавног мњења у Србији и специјализованих истраживања попут етничке дистанце, међунационалних односа и др.