Рођен је 8. марта1919. године у месту Делницама, у Горском котару. После завршене основне шокле, учио је трговачки занат и до почетка Другог светског рата радио је као трговачки помоћник у Сушаку.
Априлски рат и окупација Краљевине Југославије, априла 1941. године, затекли су га у Сушаку, одакле се у јесен исте године вратио у родно место. По повратку у родно место, преко брата, се повезао се са члановима Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и убрзо потом се прикључио групи нових бораца, који су отишли у партизане. Пошто је Делничка партизанска чета, у коју су били пошли, била нападнута, Зденко с групом бораца отишао у личко-фужински партизански логор на Биторају. Ту је и добио партизански надимак „Јастреб“.
Биста Зденка Петрановића у градском парку у Делницама.
У борби код Литорица, крајем маја 1942. године, посебно се истакао као митраљезац Делничке партизанске чете - он се тада са својим митраљезом (у партизанским јединицама био је обичај да се митраљез даје најхрабријим борцима) пребацивао с једног крила на друго, тако да је непријатељ добио утисак да га нападају јаче снаге него што су, у ствари, биле. Касније је његова чета ушла у састав Трећег батаљона „Горанин“ Приморско-горанског партизанског одреда, а Зденко је тада постао командир Омладинске чете.
Његова прва самостална акција био је напад на посаду од 25 италијанских војника, смештену у лугарској кући на Прапорту. Зденкова чета се тада, у рану зору, приближила лугарској кући и изненада кренула у јуриш и свих 25 италијанских војника је било заробљено. Крајем априла 1942. године словеначке партизанске јединице су затражиле помоћ од Другог приморско-горанског партизанског одреда, па је због тога, преко реке Купе била упућена Зденкова Омладинска чета. Уз помоћ једне чете словеначких партизана, 21. априла1942. године, Зденкова чета је напала непријатељско упориште у Бања Локи. Борба је трајала цео дан и Зденко је успео да са својом четом потисне непријатеља. Јуришао је на митраљеско гнездо и успео да заплени митраљез. Колона непријатељских тенкова, кренула је у помоћ својој посади у Бања Локи и партизанске снаге су се морале повући. Током повлачења, у борби с тенковима, Зденко је погинуо. Био је једини борац Другог приморско-горанског одреда кога је до тада похвалио Штаб Пете оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Хрватске.
