Зграда има сложену основу која прати правце пружања регулационих линија Трга и улица Мирослава Тирше и Сарајевске. Основна архитектонска концепција објекта је заснована на примени ренесансног принципа пуне симетрије у односу на осу угаоног решења позиције главног улаза у објекат. Бочни-улични трактови здања се у својој пуној дужини састоје од приземља и спрата, са посебно наглашеним овалним угаоним преломима изнад којих су изведене витке куполе. За разлику од њих, централни ризалит, који представља основну архитектонску доминату објекта, изведен је у облику куле октагоналног пресека. У односу на бочне трактове, ова кула има још један спрат изнад кога је, у форми осмостране зарубљене пирамиде, изведена купола нешто тежих пропорција.
Ликовност свих уличних фасада, које су отмено лепе и богато декорисане, заснована је на академистички правилном поретку непрекинутих лизена које су испод кровног венца завршене крупном декоративном пластиком изведеном у духу чисте сецесије. Између лизена су фасадна поља која су по хоризонтали подељена другостепеном парапетном пластиком изведеном у виду стилских фестона са мотивима сецесије. За разлику од спрата, где је декоративна пластика око фасадних отвора задржала дух сведеног класицизма, у приземљу објекта, пластика је попримила скоро потпуно сведене форме, врло блиске сецесији.
