Захир Пајазити

Захир Пајазити
Споменик Захиру Пајазитију у Приштини
Лични подаци
Датум рођења(1962-11-01)1. новембар 1962.
Место рођењаОрлане, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти31. јануар 1997.(1997-01-31) (34 год.)
Место смртиПестово, Србија, СР Југославија
Војна каријера
Командант ОВК
ОдликовањаХерој Републике Косово (постхумно)

Захир Пајазити (алб. Zahir Pajaziti; Орлане, 1. новембар 1962 — Пестово, 31. јануар 1997) био је албански командант ОВК.

Биографија

Након распада Југославије 1992. године, остао је на Косову и Метохији, док су у ратови трајали у Хрватској и Босни и Херцеговини. На Војној академији у Тирани похађао је војну обуку, док је 1995. године ухапшен доласком Салија Берише на власт.[1] Заједно са Агимом Рамаданијем и Салијем Чекајем, организовао је војну обуку косовских Албанаца у два тајна кампа у Тропоји и Кукешу у власништву албанске војске.[2]

Године 1997. придружио се ОВК.[2] Он и његова група деловали су у Лабском пољу.[1] Постао је командант ОВК за подручје Подујева, а његов заменик је био Хакиф Зејнулаху.[3] Такође је био део главног штаба ОВК.[3] Касније исте године погинуо је у пуцњави у Вучитрну са Војском Југославије (ВЈ).[4][2]

Године 2008. председник Републике Косово Фатмир Сејдију прогласио га је херојем Републике Косово.[а][5] Комеморација је обележена спомеником на Булевару Мајке Терезе у Приштини.[6][7]

Напомене и референце

Напомене

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

  1. ^ а б Pettifer, James (2012). The Kosova Liberation Army: Underground War to Balkan Insurgency, 1948–2001. Hurst. стр. 69. ISBN 9781849041874. 
  2. ^ а б в Kuperman, Alan J (2002). Tragic Challenges and the Moral Hazard of Humanitarian Intervention: How and why Ethnic Groups Provoke Genocidal Retaliation (PhD). Massachusetts Institute of Technology. стр. 317—318. hdl:1721.1/36342. 
  3. ^ а б Schnabel, Albrecht; Gunaratna, Rohan (2006). Wars from Within: Understanding and Managing Insurgent Movements. Marshall Cavendish Academic. стр. 179. ISBN 9789812104298. 
  4. ^ Pettifer, James (2005). Kosova Express: A Journey in Wartime. C. Hurst & Co. стр. 51. ISBN 9781850657491. 
  5. ^ Milazim Kadriu: Zahir Pajaziti është një nga themeluesit e Shtabit të Përgjithshëm të UÇK-së
  6. ^ Zubkovych, Alina (2017). Dealing with the Yugoslav Past: Exhibition Reflections in the Successor States. Columbia University Press. стр. 158. ISBN 9783838269436. 
  7. ^ Björkdahl, Annika; Kappler, Stefanie (2017). Peacebuilding and spatial transformation: Peace, space and place. Routledge. стр. 58. ISBN 9781317409427. 

Литература