Трамвајски саобраћај у Загребу уведен је 1891. године, а трамвајска кола тада су вукли коњи. Године 1910. пуштен је у саобраћај електрични трамвај, а у наредних годину дана коњски трамвај је укинут. Данас трамвајску мрежу чини 116 км пруга, а саобраћај је организован у 15 дневних и четири ноћне трамвајске линије. О организацији трамвајског саобраћаја брине Загребачки електрични трамвај.
Историјски развој
Коњски трамвај
Реплика загребачког коњског трамваја у Техничком музеју у ЗагребуЕлектрични трамвај М-24, данас служи у туристичке сврхе
Наглом урбанизацијом Загреба поткрај 19. века јавила се потреба за увођењем организованог јавног градског превоза. Иако су још 1844. уведене прве коњске омнибусне линије, оне су били сезонске природе и служиле за превоз путника до градских купалишта или за потребе превоза гостију од железничке станице до ондашњих загребачких хотела. О потреби увођења коњског трамваја, градски су оци почели расправљати 1885. године, а идеја је постала актуелна 1887, кад је француски инжењер Раул Пјер Александар Готје предложио градском поглаварству увођење коњског трамваја од Загреба до Самобора. Због недостатка средстава Готје је променио план и предложио градњу пруге у Загребу. Концесију за градњу пруге коначно је добио 7. марта1891, међутим Готје није започео с њеном градњом, него је уз пристанак градске општине пренео своја права и обавезе на Друштво загребачких грађана. Градња једноколосечне трамвајске пруге почела је 11. маја1891. године.
Коњски трамвај пуштен је у саобраћај 5. септембара1891. године. Ширина колосека износила је 760 mm, а укупна саобраћајна дужина пруга око 8 km. Пруга је била изграђена од митнице у Влашкој улици (данашњи Кватерников трг), кроз Влашку, Драшковићеву и Јуришићеву улицу преко Јелачићева трга, па Илицом до Водоводне улице (односно до Пиваре) уз одвојак Колодворском цестом (данашњом Улицом Републике Аустрије) до тзв. Јужног (данашњег Западног) колодвора те уз одвојак Франкопанском улицом и Савском до Савског моста. Већ следеће године, изградњом новог колодвора Државних железница (данашњег Главног колодвора), саграђен је одвојак трамвајске пруге од Јелачићева трга до новог колодвора. Пруга је имала мимоилазнице на важнијим стајалиштима.
Трамвајски возни парк састојао се од 10 затворених и 6 отворених (летњих) кола 1891, а до 1910. порастао је на 38. Кола су била изграђена у фабрици „Вајцер” у Гразу, а била су дуга 5 m, широка 1,80 m и високa 2,50 m. Просечна брзина трамвајских кола које је вукао коњ била је 7,5 km/h. Спремиште трамвајских кола, с коњском стајом и управном зградом, било је на месту данашњег Техничког музеја.
Електрични трамвај
Саобраћај на првој прузи електричног трамваја свечано је отворен 18. августа1910. године. Коњски трамвај задржао се још годину дана, до потпуног завршетка мреже електричног трамваја.
Трамвајска мрежа
Развој загребачке трамвајске мреже започет је 11. маја1891. када су почели радови на изградњи једноколосечне трамвајске пруге ширине колосека 760 mm. Пруга, којом је 5. септембра 1891. пуштен у саобраћај коњски трамвај, протезала се од данашњег Кватерниковог трга (односно тадашње Митнице у Влашкој улици), Влашком, Драшковићевом, Јуришићевом улицом преко Јелачићева трга те Илицом до Јужног (данас Западног) колодвора. Пруга је имала одвојак до Савског моста кроз Франкопанску и Савску. Од тада па до данас мрежа се проширила на дужину од 116.346 m по којој се одвија редовни трамвајски саобраћај. Од 1910. године ширина колосека је 1000 mm. Мрежа се у неколико наврата ширила, у новембру 1979. је први пут прешла на десну обалу Саве, преко моста "Младости"[1] (последње је било 2000. године пуштањем у саобраћај акција од Дубраве до Дубца, те од Јаруна до Пречког), док су неке деонице пруга укинуте.
Гупчева звезда - Мирогој (након несреће 31. октобра1954. саобраћај обустављен до 1964, саобраћај коначно прекинут 15. мајa1967)
Како се развијала трамвајска мрежа било је потребно на крајњим одредиштима уредити и трамвајска окретишта. Данас се трамвајска окретишта налазе на одредиштима трамвајских линија:
Такође постоје и помоћна трамвајска окретишта у Хајнцеловој улици те на Јаруну, као и око Трга жртава фашизма.
Трамвајска инфраструктура и сигнализација
Дисплеј на трамвајској станици с најавом доласка трамваја. Систем се почео уводити крајем 2007.
Ширина колосека је 1000 mm. Напон контактне мреже износи 600 V. Скретница је у граду 174, а трамвајских стајалишта 255.
Саобраћајни знакови
У трамвајском саобраћају постоје посебни саобраћајни знакови.
Ограничење брзине
Престанак важећег ограничења брзине
Најава скретнице
Скретнички контакт
Расклопац
Пружна склопка
Обавезно кочење мотором
Семафори
На неким раскрсницама у граду, а нарочито на већим и прометнијим, уз семафоре за друмски саобраћај постављени су и посебни семафори за трамвајски саобраћај који сигнализирају возачу трамваја могућност пролаза кроз раскрсницу. Трамвајски семафор има најмање два светла, а може их имати два, три или четири, зависно о томе колико је скретница положено у раскрсници.
Возни парк
Возни парк је разноврстан и састављен је од неколико типова трамваја различитих произвођача. Радним даном у промету је 187 трамвајских моторних кола и 84 приколица. Типови трамваја ТМК 201, T4YU и KT4YU су били исти као и у Београду.
2007. године потписан је уговор за набавку још 70 нових нископодних трамваја ТМК 2200, а први из нове серије пуштен је у саобраћај 21. јануара 2008. године.[3] По плановима развоја трамвајски возни парк ЗЕТ-а за две до три године чинит ће само четири типа трамвајских моторних кола: ТМК 2200, ТМК 2300, ТМК 2100 и осавремењени ТМК 301 (односно КТ4).
Први трамвај овог типа пуштен је у саобраћај 1951. године. Ради се о двоосовинским трамвајима које је производио „Ђуро Ђаковић”, иако су прва три прототипа произведена у ЗЕТ-овој радионици. Увођењем у саобраћај нископодних трамваја ТМК 2200 постепено се повлаче из саобраћаја. Од 2008. више не возе.
Ради се о четвероосовинским трамвајима које је производио Ђуро Ђаковић. Трамваји су произведени током 1973. и 1974. године. Врло су близу повлачењу из саобраћаја.
Укупно произведено 16 двозглобних осамосовинских трамваја. Произвођачи су Кончар и ТЖВ Гредељ. За израду су коришћене приколице ТП-4 и ТП 1-З и моторна кола ТМК 201, од којих су, између осталога, уграђени преносници снаге и вучни мотори. Прототип је пуштен у саобраћај 1994. године ( ТМК 2101 ). Остали трамваји пуштени су у саобраћај у периоду од 1997. до 2003. године.
Нископодни трамвај Кротрам. Произведено их је укупно 70 у периоду од 2005. до 2007. године. 2007. године потписан је уговор за још 70 трамваја овог типа. Испорука друге серије покренута је почетком 2008.
Трамвајске линије током времена су се укидале или су биле увођене нове. Данашњи систем трамвајских линија уведен је почетком [[1980-их]] година, уз неке касније измене (најзначајнија промена је укидање линије број 16: Чрномерец - Јукићева - Савска - Велесајам - Запруђе почетком [[1990-их]] ). Тренутно саобраћа 15 дневних и четири ноћне трамвајске линије, које саобраћају 00:00-04:00 сата. Повремено трамвајске линије мењају трасу због радова на прузи или њеној реконструкцији (обично лети). Такође су могуће и дневне привремене и повремене промене траса линија, које се догађају услед неког ванредног догађаја (нпр. Саобраћајна несрећа, већи квар, нестанак електричне струје, и др.) И тада трамваји возе заобилазно. Ноћне линије трамвајског саобраћаја често се замењују аутобус има због одржавања мреже.
Повремено се у промет уводе изванредне линије (нпр. Линија 18, 19 и сл.), Иако ретко и привремено, обично приликом реконструкције пруга.
Трамвајске линије су означене бројком на табли или дисплеју на предњем и задњем делу трамваја, те с десне бочне стране трамваја. На једној трамвајској линији саобраћа више трамваја, а сваки трамвај има свој возни ред (број возног реда трамваја означен је на дисплеју или металној плочици са возачеве леве стране). Временски след између појединих трамваја на истој линији у правилу је износи неколико минута, а зависи о томе радили се о дневној или ноћној линији, дану у недељи (радни дан или субота и недеља), као ио добу дана, те просечном броју путника на линији .
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.JPG)
.jpg)
