Житије Светог Ћирила или Константиново житије (стсл.Житьѥ Константинакôд: chu је напређен у кôд: cu Житьѥ Константина) је старословенскирукопис, који описује живот светог Константина Филозофа, познатог под монашким именом Ћирило[1], који је радио на ширњеу писмености међу старим Словенима.
Документ је настао у 9. веку у Великој Моравској. Ђирилово житије је најранији текст за који се зна да је првобитно написан на старословенском[2]. То је и прва хагиографија првобитно написана на старословенском језику.
Константинов живот је један од основних извора за историју средње Европе у другој половини 9. века.
Историја
Житије је писано између Ћирилове смрти 862. и децембра 885. године, када знамо да је текст био у употреби у Риму, вероватно 879. или 880. године. Аутор списа је највероватније неко из Методијевог окружења. Већина истраживача сматра да је аутор непознат, а традиционално се верује да је аутор оба текста свети Климент Охридски[3].
Садржај
Биографија описује како је Константин Филозоф, заједно са својим братом Методијем, дошао из Византије у Велику Моравску са мисијом да успостави словенско богослужење и да преведе Библију и друге хришћанске текстове на старословенски језик. Њима су пружили отпор бројни латински свештеници, који су тврдили да се Богу може обраћати само на три „света језика“ – хебрејском, грчком и латинском.
Текст је сачуван у око 60 комплетних рукописа из 15-17. века на црквенословенском. Најстарији постојећи рукопис је из 1469. године. Већина сачуваних примерака су руске редакције, док су сачувана само два јужнословенска преписа из 15. века.
