Етапа на Јелисејским пољима на Тур де Франсу, последња је етапа на етапној бициклистичкој трци, једној од три гранд тур трке — Тур де Франсу, који се непрекидно од 1975. до 2023. завршавао на Јелисејским пољима, амблематичној улици у Паризу. Године 2024. последња етапа је помјерена у Ницу због Летњих олимпијских игара које се у исто вријеме одржавају у Паризу.[1] С обзиром на то да је последња етапа на најпознатијој трци на свијету, побједа се сматра великим престижом.[2]
Етапа обично почиње на периферији Париза, а тимови се договарају о опуштеној вожњи током првог дијела трке, при чему бициклисти користе прилику да имају тренутак мира, смију се и прослављају успјех завршетка Тур де Франса. Возач који је лидер у генералном пласману, позира за фотографије, често узимајући чашу шампањца на путу и слави са својим тимом, јер на последњој етапи нико не напада са циљем да се бори за побједу на трци.[3][4]
Други дио етапе је такмичарски. Након што се уђе у Париз, у којем се вози од шест до десет кругова, а гдје се улице углавном поплочане калдрмом, одмах почињу напади. Возачи покушавају да се одвоје од главне групе како би остварили побједу, али су до 2021. бјегунци побиједили само шест пута, односно три пута након 1979. У свим осталим случајевима, изузев 1989. када је последња етапа био хронометар, побједник одлучен у спринту главне групе. Често је последња етапа одлучивала побједника и у класификацији по поенима, коју обично освоје спринтери.[2]
Валтер Годефрот (1997), први побједник етапе на Јелисејским пољима.
Први Тур де Франс — 1903 завршен је у Вил д’Авреу, док је од 1904. до 1967. последња етапа вожена је до Парка принчева, а у периоду од 1968. до 1974. током доминације Едија Меркса, последња етапа вожена је до Венсенског велодрома.[7][8]
Године 1974. Феликс Левитан, кодиректор Тура, заједно са новинаром Ивом Мурузијем, предложио је да се последња етапа вози на Јелисејским пољима. Мурузи је контактирао предсједника Француске — Валерија Жискара д’Естена, како би добио дозволу.[9][10] Године 1975. последња етапа вожена је до Јелисејских поља, то је била етапа која је потпуно вожена у Паризу, а састојала се од 25 кругова, односно 163,5 km. Валтер Годефрот је побиједио у спринту, док је Тур освојио Бернар Тевене, коме је жуту мајицу уручио предсједник д’Естен.[11] Године 1977. Француз — Ален Месле, постао је први возач који је остварио соло побједу на етапи.[12] Године 1978, Гери Кнетеман је побиједио секунду испред Ренеа Мертенса и Хенка Лубердинга, Федор ден Хартог је завршио двије секунде иза, а главна група је завршила минут иза.[13]
Након Тура 1978, последња етапа је углавном почињала ван града, док је само финални дио етапе вожен у граду, а број кругова који се вози по граду је углавном био између шест и десет. Године 1989, први и једини пут је на последњој етапи на Јелисејским пољима вожен хронометар, дуг 25 km. Лоран Фињон је имао 50 секунди предности испред Грега Лемонда, који је успио да надокнади заостатак и освоји Тур са осам секунди испред Фињона.[14] Етапа се сматра једном од најзначајнијих у историји Тура.[15]
Марк Кевендиш (2012), слани рекордну, четврту побједу на Јелисејским пољима.
У периоду од 2009. до 2012. Марк Кевендиш је остварио четири побједе заредом на етапи,[16] након чега је Марсел Кител остварио двије побједе заредом.[17] Године 2013. за обиљежавање стогодишњице Тура, старт етапе је помјерен за поподне, а завршена је током ноћи, када су бициклисти ушли на Јелисејска поља двориштем палате Лувр, пролазећи поред пирамиде Лувра и користећи кружни ток око Тријумфалне капије умјесто да иду у полукружно скретање; таква рута по Јелисејским пољима је остала да се примјењује и у наредним годинама.[18] На Туру 2015, због лошег времена, организатори су неутралисали етапу у смислу оствареног времена након уласка у Париз, на 70 km до циља, како би избјегли могуће повреде у борби да возачи из врха генералног пласмана не изгубе вријеме.[19] Побиједио је Андре Грајпеј, који је 2016. остварио другу побједу заредом.[20] Године 2021. Кевендиш је остварио четири побједе на Туру, што су му биле прве побједе након пет година, али га је на етапи на Јелисејским пољима одспринтао Ваут ван Арт.[21]
Због Олимпијских игара 2024. које се одржавају у Паризу, током љета 2022. објављено је да постоји могућност да ће се последња етапа на Тур де Франсу 2024. возити у Ници умјесто на Јелисејским пољима у Паризу,[22] што је током 2023. и потврђено, па етапа на Јелисејским пољима неће бити последња етапа на Туру први пут од 1975. а први пут од 1989. последња етапа ће бити хронометар.[1]
Доласци
Коцке калдрме као дио етапе на Јелисејским пољима на Туру 2015.
Етапа до Јелисејских поља је једна од најпрестижнијих и највећих етапа и спринтери на Туру је сматрају највећом наградом.[23] Генерални пласман је углавном већ одређен, тако да етапа представља слављење завршетка Тура и углавном, због профила етапе која је равна и због жеље спринтерских тимова да осигурају да ће се етапа завршити спринтом, возачи не покушавају да се боре за генерални пласман и да надокнаде заостатак који имају; такође, сматра се да су напади на последњој етапи од возача који покушавају да поправе позицију у генералном пласману противни етици бициклизма.[24] Традиционално, етапа почиње послуживањем шампањца од стране тима за који вози побједник трке, фотографисањем, опуштеном вожњом и међусобним разговором међу возачима.[25]
Како се возачи приближавају Паризу, почињу први напади, а спринтерски тимови преузимају чело групе како би успјели да достигну све возаче који из бијега покушавају да дођу до етапне побједе. Када уђу у Париз, возе кроз улицу Риволи, Трг Конкорд, а затим скрећу десно и улазе на Јелисејска поља, након чега пролазе Тријумфалну капију, иду низ Јелисејска поља, пролазе поред палате Тиљерије и Лувра, а затим се преко трга Конкорд враћају на Јелисејска поља; вози се укупно осам кругова, док се раније возило десет кругова.[26]
Бициклисти улазе у Улицу Риволи на Тур де Франсу 2007.
Када возач оствари значајно достигнуће на Туру, уобичајено је да га група пусти да сам уђе на Јелисејска поља током последње етапе тог Тура. На трци 2012. возачи су одали признање Џорџу Хинкапију, који је те године возио рекордни 17. и свој последњи Тур де Франс, пустивши га да први уђе на Јелисејска поља, гдје га је публика поздравила.[27] На трци 2016. Хоаким Родригез је возио последњи пут Тур и први је ушао на Јелисејска поља.[20] На трци 2017. Ајмар Зубелдиа и Томас Воклер су возили Тур де Франс по последњи пут и ушли су први на Јелисејска поља.[28] Године 2018. Силван Шаванел је ушао први у Париз и провео је неко вријеме сам возећи по Јелисејским пољима, у част тога што је срушио рекорд Хинкапија и возио је свој 18. и последњи Тур.[29]
Многи возачи покушавају да оду у бијег и остваре соло побједу на Јелисејским пољима, али пошто им шансе нису велике, етапа се такође сматра последњом приликом за тимове да оду у бијег и промовишу своје спонзоре. Малој групи бјегунаца је тешко да издржи притисак велике групе по равном терену, у којој раде бројни спринтерски тимови, за чије спринтере је то последња шанса да остваре етапну побједу.[30]
У почетним годинама када је последња етапа почела да се вози по Јелисејским пољима, побједе бјегунаца су биле уобичајене. У периоду од 1977. до 1979. све три године су на етапи побиједили бјегунци. Након тога, побједе бјегунаца су постале ријетке, а последњу је остварио Александар Винокуров 2005. Побједе из бијега на Јелисејским пољима остварили су Ален Месле (1977),[12]Гери Кнетеман (1978),[13]Бернар Ино (1979),[31]Џеф Пирс (1987),[32]Еди Сење (1994),[33] као и Александар Винокуров (2005).[34]
Генерални пласман
Александар Винокуров (2011), остварио је соло побједу на Јелисејским пољима 2005. и преузео пето мјесто.
Иако углавном нема напада возача који се боре за генерални пласман на последњој етапи, борбе су се водиле два пута. На Туру 1979, Јоп Зутемелк, који је био 3,07 минута иза Бернара Иноа, напао је у покушају да надокнади вријеме и освоји Тур; Ино га је достигао и побиједио у борби за етапну побједу.[35]
На Туру 1989. последња етапа је била хронометар дуг 24 km. Грег Лемонд је пред последњу етапу заостајао 50 секунди иза Лорана Фињона; побиједио је са 58 секунди испред Фињона и освојио је Тур.[15] То је био први и једини пут да је вожен хронометар на последњој етапи од када се она вози на Јелисејским пољима.[15] На трци 1964, 1965. и 1967, на последњој етапи на Парку принчева вожен је хронометар, док је у периоду од 1968. до 1971. на последњој етапи вожен хронометар на Венсенском велодрому.
На Туру 2005. Ленс Армстронг је имао велику предност пред последњу етапу, али је разлика између Левија Лајфејмера и Александра Винокурова на петом и шестом мјесту била двије секунде. Винокуров је напао у последњем километру, остварио соло побједу и преузео пето мјесто.[36] Такође, то је био последњи пут да побједник није одлучен у групном спринту.[25]
На Туру 2017. Микел Ланда је пред последњу етапу заостајао секунду иза Ромена Бардеа, који је био на трећем мјесту, али није нападао иако је имао прилику да заврши трку на подијуму.[37] Године 2023. Тадеј Погачар је напао у последњим круговима са циљем да оствари етапну побједу, док је био на другом мјесту у генералном пласману, али је заостајао преко седам минута иза Јонаса Вингегора.[38]
Класификација по поенима
Бајден Кук, освојио је класификацију по поенима на последњој етапи 2003.
На неким издањима трке, класификација по поенима буде ријешен тек на последњој етапи.
Године 1984. Франк Хосте је био лидер класификације током већег дијела трке, али је Шон Кели преузео вођство на претпоследњој етапи, са четири поена предности. На последњој етапи, Хосте је завршио на трећем мјесту, а Кели на петом и Хосте је освојио класификацију четири поена испред Келија.[39]
Године 1987. Стивен Роуч је имао 17 поена предности испред Жан Пола ван Попела пред последњу етапу. На последњој етапи, Ван Попел је узео 16 поена на пролазном циљу и завршио је етапу на деветом мјесту, захваљујући чему је освојио класификацију 16 поена испред Роуча.[32]
На Туру 1991. Џамолидин Абдужапаров је ударио у баријере у спринту и пао на 100 метара до циља на последњој етапи. Након што се освијестио, помогли су му да пређе линију циља и освоји класификацију.[40]
Године 2001. Стјуарт О Грејди је био лидер класификације током већег дијела трке и последњу етапу је стартовао са два поена предности испред Ерика Цабела. На последњој етапи, Цабел је завршио на другом мјесту, О Грејди на трећем и Цабел је освојио класификацију, осам поена испред О Грејдија.[41]
Године 2003. Роби Макјуен је имао два поена предности испред Бајдена Кука пред последњу етапу.[42] На последњој етапи, Кук је завршио на другом мјесту, Макјуен на трећем и Кук је освојио класификацију са два поена испред Макјуена.[43]
^McGann, Bill; McGann, Carol (2008). „1969-1975, The Merckx years”. The Story of the Tour de France: 1965-2007, Volume 2. Indianapolis: Dog Ear Publishing. стр. 95. ISBN978-159858-608-4. Приступљено 16. 7. 2022.
Castellar de Nuch Castellar de n'Hug municipio de Cataluña Escudo Vista de la localidad Castellar de NuchUbicación de Castellar de Nuch en España Castellar de NuchUbicación de Castellar de Nuch en la provincia de BarcelonaPaís España• Com. autónoma Cataluña• Provincia Barcelona• Comarca Berguedà• Partido judicial Berga[1]Ubicación 42°17′06″N 2°01′08″E / 42.285, 2.0188888888889...
Gereja Marais Gereja Marais adalah sebuah gereja Protestan yang terletak di arondisemen ke-4 Paris, di distrik Le Marais di 17 Rue Saint-Antoine. Awalnya dibangun sebagai biara Katolik Roma oleh Order of the Visitation of Holy Mary, yang saudara perempuannya biasa disebut Visitandines. Gereja ditutup pada Revolusi Prancis dan kemudian diberikan kepada jemaat Protestan yang melanjutkan pelayanannya hingga saat ini. Stasiun métro terdekat adalah Bastille.[1] Referensi ^ Église réform...
Prodigy Healer (Hanzi: 青囊传) adalah sebuah seri drama Tiongkok tahun 2019 yang ditayangkan dari 30 Mei 2019 sampai 20 Juni 2019 di Youku. Seri tersebut mengisahkan tentang cinta dari dimensi lain antara dokter dari masa lalu dan dokter modern masa kini. Seri tersebut memiliki 36 episode yang digarap oleh sutradara Hu Chu Xi pada bulan Maret 2018.[1] Sinopsis Seorang raja dari suku suci menggabungkan Qing Nang Shu dengan praktik Timur dan Barat untuk menyembuhkan yang sakit da...
此條目需要补充更多来源。 (2021年7月4日)请协助補充多方面可靠来源以改善这篇条目，无法查证的内容可能會因為异议提出而被移除。致使用者：请搜索一下条目的标题（来源搜索：美国众议院 — 网页、新闻、书籍、学术、图像），以检查网络上是否存在该主题的更多可靠来源（判定指引）。 美國眾議院 United States House of Representatives第118届美国国会众议院徽章 众议院旗...
American baseball player (1944–2006) This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Joe Niekro – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (August 2022) (Learn how and when to remove this message) Baseball player Joe NiekroNiekro in 1976PitcherBorn: (1944-11-07)November 7, 1944Martins Ferry, Ohio, U.S.D...
Artikel ini perlu diwikifikasi agar memenuhi standar kualitas Wikipedia. Anda dapat memberikan bantuan berupa penambahan pranala dalam, atau dengan merapikan tata letak dari artikel ini. Untuk keterangan lebih lanjut, klik [tampil] di bagian kanan. Mengganti markah HTML dengan markah wiki bila dimungkinkan. Tambahkan pranala wiki. Bila dirasa perlu, buatlah pautan ke artikel wiki lainnya dengan cara menambahkan [[ dan ]] pada kata yang bersangkutan (lihat WP:LINK untuk keterangan lebih lanjut...
For other people with the same name, see Frank Johnson. Francis White JohnsonFrank W. JohnsonNickname(s)FrankBornOctober 3, 1799Leesburg, Virginia, United StatesDiedApril 8, 1884(1884-04-08) (aged 84)Aguascalientes, MexicoBuriedTexas State CemeteryAllegiance Republic of TexasService/branchTexian Army Army of the Republic of TexasYears of service1835-36RankCo-commanderBattles/warsBattle of AnahuacSiege of BexarBattle of GoliadBattle of San PatricioOther workConstableDelegateSurv...
伊斯兰合作组织Organisation of Islamic Cooperation（英語）Organisation de la Coopération Islamique（法語）منظمة التعاون الإسلامي（阿拉伯語） 旗帜格言：To safeguard the interests and ensure the progress and well-being of Muslims 成员国 观察国 暂停会籍行政总部 沙地阿拉伯吉达 官方语言阿拉伯语英语法语类型宗教成员国57个在籍成员国（英语：Member states of the Organisation ...
Canada national netball teamConfederationAFNA (Americas)Head coachAnn WillcocksAsst coachLorraine BrownManagerMary WebbWorld ranking32 Team Colours Alternate The Canadian national netball team is the national netball team of Canada.[1] Canada has both men's and women's national teams. Netball Canada is Canada's national governing body for the sport. The national team was first formed in the latter half of the 20th century.[when?] Canada's national netball teams are selected t...
Pour les articles homonymes, voir E4. Cet article est une ébauche concernant un sentier de randonnée et l’Europe. Vous pouvez partager vos connaissances en l’améliorant (comment ?) selon les recommandations des projets correspondants. Sentier européen E4Sentier européen E4 en Allemagne.LocalisationContinent EuropeLocalisation Espagne, France, Autriche, Allemagne, Hongrie, Roumanie, Serbie, Bulgarie, Grèce, Chypre, Suisse et PortugalDésignationType sentier européen de grande ...
استخدام طبي للفضة تعديل مصدري - تعديل تشمل الاستخدامات الطبية للفضة استخدام الفضة في ضمادات الجروح، الكريمات، ومضاد حيوي للطلاء في الاجهزة الطبية. بينما يمكن استخدام ضمادات الجروح المحتوية علي سلفاديازين الفضة، المواد النانوية للفضة علي العدوي الخارجية.[1][...
المنظمة الإقليمية اليهودية تاريخ التأسيس 1903 تاريخ الحل 1925 المؤسس يسرائيل زانغويل تعديل مصدري - تعديل كانت المنظمة الإقليمية اليهودية (بالإنجليزية: Jewish Territorialist Organization) اختصارًا ITO، حركة يهودية سياسية نشأت لأول مرة في عام 1903 في استجابة لعرض أوغندا البريط�...
Karen KhachanovKaren Khachanov nel 2022Nazionalità Russia Altezza198 cm Peso87 kg Tennis Carriera Singolare1 Vittorie/sconfitte 253-182 (58.16%) Titoli vinti 6 Miglior ranking 8º (15 luglio 2019) Ranking attuale ranking Risultati nei tornei del Grande Slam Australian Open SF (2023) Roland Garros QF (2019, 2023) Wimbledon QF (2021) US Open SF (2022) Altri tornei Giochi olimpici (2020) Doppio1 Vittorie/sconfitte 59-78 (43.08%) Titoli vinti 1 Miglior ranking ...
Жиль Япи-Япо Общая информация Полное имя Жиль Дональд Япи-Япо Прозвище Япи (фр. Yapi) Родился 30 января 1982(1982-01-30)[1][2][…] (42 года)Абиджан, Кот-д’Ивуар Гражданство Кот-д’Ивуар Рост 171 см Позиция полузащитник Информация о клубе Клуб Олд Бойз Должность главный трене...
Town in South Dakota, United States Not to be confused with Aurora County, South Dakota. Town in South Dakota, United StatesAuroraTownLocation in Brookings County and the state of South DakotaCoordinates: 44°16′56″N 96°41′13″W / 44.28222°N 96.68694°W / 44.28222; -96.68694CountryUnited StatesStateSouth DakotaCountyBrookingsFounded1880[1]Government • MayorJosh Jones [citation needed]Area[2] • Total0.61 sq&#...
.jpg)
.jpg)
.jpg)
