Естер Елизабет Гронблад (швед.Ester Elisabeth Grönblad; Упсала,1. август1898 – 28. мај1970, Упсала) била је шведски офталмолог.[1] Остаће запамћена по открићу генетске болести еластични псеудоксантом, коју узрокује минерализација еластичних влакана у одређеним ткивима; најчешће очима и кожи, а касније и у крвним судовима у виду превремене атеросклерозе. Синдром је по њој и њеном колеги дерматологу добио епонимГронблад-Страндбергов синдром (1929).[2]
Живот и каријера
Рођена је Шведској у породици успешног шведског бизнисмена. Дипломирала је медицину на Универзитету у Стокхолму 1920. године. Потом је специјализирала офталмологију у Серафимској болници у Стокхолму.
Након школовања, пре него што је ушла у лекарску праксу, обилазила је две године офталмолошке центре у иностранству и стицала нова знања и искуства. У Шведску се вратила 1925. година.
Поред своје редовне приватне офталмолошке праксе, Гронблад је од 1930. до 1943. године обављала и дужност шефа офталмолошке службе намањене деци стокхолмских школа. Такође је дуго година била и члан Школског одбора у Стокхолму.[2]
Звање доктора медицинских наука стекла је 1933, година након одбране докторске тезе под називом: Angioid streaks – pseudoxanthoma elasticum на Каролинском институту у Стокхолму.[3]
Острво Фурусунд чију историју је проучавала Естер Гронблад.
Гронбладова која је поседовала летњиковац на Фурусунду, острву на пловном путу до Балтичког мора, које је вековима било важно састајалиште и лука где су поморци тражили заштиту од ветра и временских прилика., често је боравећу у овом летњиковцу проучавала је историју Фурусунда и пасионирано сакупљала историјска документа. Током проучавања Фурусунда написала је неколико чланака и објавила неколико књигу о овој малој архипелашкој заједници:[4]
Фурусунд, центар архипелага,
Људи и животна средина кроз четри века. (1970).
Њој у част један пут у Фурусунду назван је по њој, Ester Grönblads väg.
Преминула је у Упсали, Шведска, 28. маја 1970. гоодине у 72 години живота.
Дело
Научни рад Естер Гронблад остаће запамћен по еластичном псеудоксантом реткој наследној болести која углавном погађа кожу, очи и крвне судове. Иако се први опис еластичног псеудоксантом (који се разликовао од других ксантомских стања), дао др Ferdinand-Jean Darrier 1896. године, ова болест је добила име (епоним) Гронблад-Страндберговом синдром по два шведска лекара др Естер Гронблад, офталмологу, и дерматологу Џејмсу Виктору Страндбергу (1883-1942) који су спровели обимна истраживања и детаљно описали манифестације ове болести. Њихову тезу о ангоидним пругама – у еластичном псеудоксантому (лат. pseudoxanthoma elasticum) прихвати је Каролински институт у Стокхолму и објавио их у медицинском часопису Acta Ophthalmologica 1932. године.[5]
Groenblad E. Angioid streaks – pseudoxanthoma elasticum. Der Zusammenhang Zwischen Diesen Gleichzeitig Auftretenden Augen – und Hautveranderungen. Acta Ophthalmologica 1932; 10 (Suppl 1):
Groenblad E. Pseudoxanthoma elasticum and changes in the eye. Acta Dermato-Venerologica 1932/1933, 13: 417-422.
Groenblad E (1933). „Altérations oculaires de la poïkilodermatomyosité”. Acta Ophthalmologica. 11 (4): 461—464.
Grönblad E. Mikulicz’s Syndrome, Uveoparotid Fever (Heerfordt) and Keratoconjunctivitis sicca (Sjögren). Acta Medica Scandinavica, 1938; 95(S89), 316–326
Grönblad E. Takträdgården Götgatan 7. Årsberättelser/Museienämnden. 1957
^Stuart-Smith, Jenny; Cadogan, Mike; Cadogan, Jenny Stuart-Smith and Mike (2020-09-01). „Ester Grönblad”. Life in the Fast Lane • LITFL (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-08.
