Ентони Нокарт

Ентони Нокарт
Лични подаци
Датум рођења (1991-11-20)20. новембар 1991. (33 год.)
Место рођења Рубе, Француска
Висина 1.72 м
Позиција Крило

Ентони Патрик Нокарт (фр. Anthony Knockaert; рођен 20. новембра 1991. године) је француски професионални фудбалер, који наступа у Премијер лиги на позицији крило у фудбалском клубу Брајтон.

Клупска каријера

Гингамп

Ентони Нокарт је своју фудбалску каријеру започео у фудбалском клубу Гингамп. Као млађи у каријери је наступао и за Васкуехал,Лирс,Ленс,Мускрон,Лескин. Док је као млађи напредовао у Лескину,Нокарт је 2008. године био јако близу да пређе у Лидс Јунајтед, али није дошло до међусобног договора и потписивања уговора. Нокарт је у својој раној фудбалској каријери размишљао о томе да напусти фудбал, након што су челници фудбалксог клуба Ленс раскинули уговор са њим уз образложење да нема добре предиспозиције и да је ниске грађе. За Гингамп је дебитовао 30. јула 2010. године, постигавши погодак у победи од 2-1 против Гренобла у купу.[1] Сезону 2011/12 Нокарт је започео јако добро постигавши два гола у победи над екипом Вансу другој рунди купа. Пар недеља касније 9. септембра 2011. године постигао је свој први погодак у новој сезони у поразу од Рема од 2-1. У сезони 2011/12 одиграо је 38 утакмица и постигао 13 голова у свим такмичењима.[2] На крају сезоне Нокартови наступи су заинтересовали клубове широм европе попут Њукасл Јунајтеда, Бенфике и Монтпељеа. [3][4]

Лестер Сити

Ентони Нокарт у дресу Лестер Ситија 2013 године.

1. августа 2012. године Нокарт је потписао трогодишњи уговор са Лестером у вредности од 2,5 милиона фунти.[5] За Лестер је дебитовао 18. августа 2012. године ушавши у игру као резерва у другом полувремену у победи над екипом Питербора.[6] Један од битнијих погодака која је постигао игравши за Лестер Сити je у победи над екипом Нотингем Фореста од 3-2 и тиме је Лестер обебезбедио учешће у плејофу. Те недеље након утакмице са Нотингемом проглашен је за играча недеље у Чемпионшипу. Током наредне две сезоне које је провео у Лестеру углавном је улазио са клупе али често је то време које је проводио на терену био ефикасан и постизао голове, ма да ипак није успео да задржи своје место у првом тиму. Углавном је играо утакмице за резервни тим, због чега су се појавиле гласине да би могао да пређе у неки тим из Чемпионшипа.

У сезони 2014-15 истекао му је уговор са клубом, тадашњи менаџер клуба понудио му је како је и он сам изјавио "фер понуду" али Нокарт није био задовољан условима и на крају је ту понуду одбио и самим тим није дошло до продужења уговора.[7]

Стандард Лијеж

4. јуна 2015. године Нокарт је као слободан играч, прешао у белгијски фудбалски клуб Стандард Лијеж.[8]

Одиграо је одлично у свом дебиу за Стандард, када је постигао свој првенац за нови клуб у поразу од Кортријка од 2-1 у првој утакмици сезоне. Пет дана касније поново је био стрелац, овог пута у Лиги Европе у победи над Жељезничарем из Сарајева од 2-1. Позната је Нокартова реакција, када је у једној од лигашких утакмица био замењен у другом полувремену, при резултату 2-2 када је реаговао бурно објавом на свом Твитер налогу. Убрзо након тога се извинио због те реакције рекавши да убудуће неће бити сличних испада. У периоду од јула 2015. до јануара 2016. године за Стандард је одиграо 20 утакмица и постигао 5 голова у сезони 2015-16. Стандард је 6 .јануара 2016. потврдио да је прихватио понуду за Нокарта, коју је понудио тада клуб из Чемпионшипа Брајтон и Хоув Албион.

Брајтон и Хоув Албион

Сезона 2015-16[9]

7. јануара 2016. године Брајтон и Нокарт потврдили су међусобан договор и сарадњу потписивањем трогодишњег уговора.[10][11]

Дебитовао је за свој нови клуб, пет дана након потписивања уговора 12. јануара 2016. године, одигрваши свих 90 минута у поразу од Ротерам Јунајтеда од 2-0. Убзро је допринео побољшању игре новог клуба асистирајући два пута у утакмици против Хадерсфилд Тауна 23. јанаура 2016. године. Први погодак за Брајтон и Хоув Албион постигао је у победи над Брентфордом од 3-0 5. фебруара 2016. године. Исте сезоне дао је битне голове у утакмицама против Брнлија, Фулама и Квинс Парк Ренџерса.

Сезона 2016-17[12]

Ентони Нокарт у пријатљеском мечу између Брајтона и Нанта одиграног 3.8.2018. године[13]

У сезони 2016-17 Нокарт је био повезан са преласком у Њукасл Јунајтед, али је Брајтон и Хоув Албион одбио ту понуду Нову сезону је започео јако добро постигавши 3 гола на 5 мечева против Нотингем Фореста, Ротерам Јунајтеда и Рединга. У марту 2017. године Нокарт је продужио уговор са клубом на период од 4 године. У сезони 2016-17 одиграо 45 утакмица и постигао 15 голова. Тиме је свом клубу Брајтон и Хоув Албион помогао да се домогну Премијер Лиге. Исте сезоне проглашен је играчем године у Чемпионшипу, односно енглеској другој лиги.

Сезона 2017-18[14]

У сезони 2017-18 први погодак постигао је 15. октобра у мечу против Евертона који је завршен 1-1.[15] У мечу који је одигран 10. марта Нокарт је први пут од када је заиграо у Премијер Лиги добио црвени картон у мечу против екипе Евертона. Једна од битинијих утакмица те сезоне била је победа над Манчестер Јунајтедом од 1-0 којом је Брајтон и Хоув Албион осигурао опстанак у лиги.

Сезона 2018-19

У текућој сезони Брајтон и Хоув Албион је јако близу опстанка у Премијер Лиги 2 кола пре краја. Нокарт је у овој сезони био један од битнијих фактора у игри своје екипе, можда и најбитнији погодак који је постигао је у дербију против Кристал Паласа на Селхуст Парку у мечу у којем је Брајтон и Хоув Албион славио са 1-2.

Интернационална каријера

Након наступа у Француском националном тиму до 20 година, Нокарт је добио позив да заигра и за национални тим до 21 године. Где је у свом првом наступу постигао погодак у мечу против младе репрезентације Чилеа у мечу који је завршен резутатом 2-1 који је одигран 16. октобра 2012. године.

Приватан Живот

Године 2015. због болести оца, клуб га је лишио свих клубских и професионалних обавеза и дао му дозволу да оде. Током следеће године, његов отац је преминуо 3 .новембра 2016. године. То није једини пут да је Нокарт доживео трагедију, пре тога, 2011. године изгубио је свог старијег брата Стива. Погодак који је постигао у победи над Нотингем Форестом у победи од 3-0 посветио је свом старијем брату.

Године 2018. јавности је открио свој проблем који је имао са менталним здрављем.

Награде

Гингамп

  • Треће место у националном шампионату-промоција 2010-11

Лестер Сити

  • Чемпионшип 2013-14

Брајтон и Хоув Албион

  • Чемпионшип 2016-17

Индивидуалне награде

  • Играч у тиму године у Чемпионшипу за сезону 2016-17[16]
  • Играч године у Чемпионшипу за сезону 2016-17
  • Играч месеца у Чемпионшипу за месец април 2016 године

-Најлепши погодак у Премијер Лиги за месец март 2019 године

Референце

  1. ^ foot-national.com (06. 10. 2010). „Guingamp : Knockaert signe pro”. Foot National (на језику: француски). Приступљено 29. 04. 2019. 
  2. ^ „Benfica Lisbonne : Knockaert sur les tablettes”. Football 365 (на језику: француски). Архивирано из оригинала 02. 03. 2019. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  3. ^ „Anthony Knockaert : ce jeune Leersois aurait signé en Angleterre si Leeds avait délié sa bourse - Sports Métropole - Nord - La Voix du Nord”. web.archive.org. 09. 09. 2008. Архивирано из оригинала 09. 09. 2008. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  4. ^ „Montpellier suit aussi Mendes”. L'ÉQUIPE. Приступљено 29. 04. 2019. 
  5. ^ „10 facts on new Leicester City star Anthony Knockaert | Leicester Mercury”. web.archive.org. 06. 12. 2016. Архивирано из оригинала 06. 12. 2016. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  6. ^ „Leicester 2-0 Peterborough” (на језику: енглески). 18. 08. 2012. Приступљено 29. 04. 2019. 
  7. ^ „Anthony Knockaert's goodbye message to Leicester City fans | Leicester Mercury”. web.archive.org. 23. 07. 2015. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  8. ^ „Site officiel du Standard de Liège - Anthony KNOCKAERT”. web.archive.org. 10. 01. 2016. Архивирано из оригинала 10. 01. 2016. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  9. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2015/2016 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  10. ^ „KNOCKAERT COMPLETES ALBION MOVE”. www.brightonandhovealbion.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 04. 2019. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  11. ^ „KNOCKAERT ATTRACTED BY ALBION'S AMBITION”. www.brightonandhovealbion.com (на језику: енглески). Приступљено 29. 04. 2019. [мртва веза]
  12. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2016/2017 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  13. ^ „Nantes marque le pas”. Football 365 (на језику: француски). 20. 02. 2012. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 29. 04. 2019. 
  14. ^ „Anthony Knockaert | Football Stats | Brighton & Hove Albion | Season 2017/2018 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 29. 04. 2019. 
  15. ^ „Premier League: Leicester draw 2-2 with Everton at the King Power Stadium”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 29. 04. 2019. 
  16. ^ „PFA teams of the year: Chelsea and Tottenham dominate Premier League XI” (на језику: енглески). 20. 04. 2017. Приступљено 29. 04. 2019. 

Спољашње везе

Ентони Нокарт - Француска лига

Ентони Нокарт - Француска фудбалска федерација