Био је ученик исусовачког колеџа у Ганду, студент у Лувену и адвокатски приправник у Бриселу. Један је од оснивача часописа Jeune Belgique.
Већ у првим, натуралистички обојеним песмама, открива темперамент жестине и дивљу снагу израза.
Од 1887. до 1891. пролазио је кроз тешку душевну кризу, а збирке из тог раздобља („Вечери“, „Параз“, „Црне буктиње“) преплављене су самоубилачким очајем и називане су “трилогијом неурастеније”. Од својих унутрашњих тегоба покушао је да побегне путујући Шпанијом и Енглеском. Сусрет с Мартом Масин помогао му је да поново заволи живот и постане бард енергије, рада и радног човечанства. Инспирисао се панорамама великих индустријских градова од гвожђа и челика, славио научни прогрес и човека будућности. Светлим расположењем прожета је и његова љубавна трилогија посвећена Марти. У рату је објавио патриотска дела „Окрвављена Белгија“ и „Рањени градови Белгије“. Уз лирику, писао је и драме, приповетке и књигу уметничких критика и утисака.[1]
Погинуо је несрећним случајем под точковима воза.
Дела
Вечери
Параз
Црне буктиње
Окрвављена Белгија
Рањени градови Белгије
Ликови живота
Многоструки сјај
Олујне снаге
Праскозорја
Филип II
Impessions
Референце
^Jacques Marx, Verhaeren. Biographie d’une œuvre, Bruxelles, Académie royale de langue et de littérature françaises, 1996. pp. 501–509
