9. априла 1860 забележен је на фоноаутографу најстарији познати разумљив снимак људског гласа. Снимак је спор и открива мушки глас, вероватно је Едуар Леон Скот де Мартенвил. Едуар пева веома споро француску песму 'Au clair de la lune'.
С обзиром да се бавио типографијом и продајом књига, имао је могућности да чита извештаје о научним открићима и постане сам проналазач. Он је био у потрази за оруђем које ће имитирати људски слух, користећи мембрану као бубне опне. Направио је склоп који помера оловку приликом вибрације мембране и оставља трагове на папиру, дрвету или стаклу. Нагађа се да је Абрахам Линколн1863. снимио свој глас на фоноаутографу.[4] Леон Скот је направио неко пословање и успео је да прода одређену количину фоноаутографа установама које се баве проучавањем звука. Међутим, није никада направио било какву већу комерцијализацију и финансијску корист од свог револуционарног открића и остатак живота је провео као продавац књига у Паризу.
Библиографија
Jugement d'un ouvrier sur les romans et les feuilletons à l'occasion de Ferrand et Mariette (1847)
Histoire de la sténographie depuis les temps anciens jusqu'à nos jours (1849)
Les Noms de baptême et les prénoms (1857)
Fixation graphique de la voix (1857)
Notice sur la vie et les travaux de M. Adolphe-Noël Desvergers
Essai de classification méthodique et synoptique des romans de chevalerie inédits et publiés. Premier appendice au catalogue raisonné des *livres de la bibliothèque de M. Ambroise Firmin-Didot (1870)
Le Problème de la parole s'écrivant elle-même. La France, l'Amérique (1878)