ETH Цирих (нем.Eidgenössische Technische Hochschule, енгл.Swiss Federal Institute of Technology) је швајцарски технички универзитет у Цириху, који је основан 1855. године под именом „швајцарски политехникум“.[3] По том имену је и данас познат. Главна зграда ETH Цирих се налази у самом центру града, док се даљи објекти налазе на кампусу у Хонгербергу на крају града, као и многи други објекти у самом центру Цириха.[4][5][6]
ETH Цирих има репутацију светске класе у академским круговима и индустрији, посебно у науци и технологији.[7] Редовно се сврстава међу три до пет најбољих универзитета у Европи и један од 15 до 20 најбољих универзитета у свету. На QS светској ранг листи универзитета 2022, универзитет је рангиран на осмом месту у свету и четврти у Европи по академској изврсности, а издање из 2021. ставило га је на четврто место у свету за инжењеринг и технологију (друго у Европи) и прво по науци о земљи и мору. Тајмсова светска ранг листа високог образовања за 2022-23 рангирала је ETH Цирих на 11. место у свету.
ETH у Цириху је основан 7. фебруара 1854. од стране Швајцарске Конфедерације и почео је да држи своја прва предавања 16. октобра 1855. као политехнички институт (eidgenössische polytechnische Schule) на различитим локацијама широм града Цириха..[9] У почетку се састојао од шест факултета: архитектонског, грађевинског, машинског, хемијског, шумарског и интегрисаног одсека за области математике, природних наука, књижевности и друштвених и политичких наука.
Локално је још увек познат као Политехникум, или једноставно као Поли, изведено од оригиналног назива eidgenössische polytechnische Schule,[10] што у преводу значи „савезна политехничка школа“.
ETH Цирих је федерални институт (тј. под директном управом швајцарске владе), док је Универзитет у Цирихукантонаска институција. Одлука о новом савезном универзитету била је у то време тешко оспоравана; либерали су се залагали за „федерални универзитет“, док су конзервативне снаге жељеле да сви универзитети остану под кантонском контролом, забринути да ће либерали добити више политичке моћи него што су већ имали.[11] У почетку су оба универзитета била смештена у зградама Универзитета у Цириху.
ETH Цирих, EPFL и четири повезана истраживачка института формирају „ETH домен“ са циљем сарадње на научним пројектима.[12]
ETH Цирих је рангиран међу најбољим универзитетима у свету. Типично, популарне ранг-листе постављају институцију као најбољи универзитет у континенталној Европи, а ETH Цирих се константно рангира међу првих 1-5 универзитета у Европи и међу првих 3-10 најбољих универзитета у свету.
Историјски гледано, ETH Цирих је постигао своју репутацију посебно у областима хемије, математике и физике. Укупно 32 нобеловца је повезано са ETH Цирихом, од којих је најновији Ричард Ф. Хек, који је добио Нобелову награду за хемију 2010. Алберт Ајнштајн је можда његов најпознатији алумнус.[17]
У 2018. години, QS светска ранг листа универзитета је поставила ETH Цирих на укупно 7. место у свету.[25] У 2015. години, ETH Цирих је био рангиран на 5. месту у свету у области инжењерства, науке и технологије, одмах иза Масачусетског института за технологију, Универзитета Стенфорд и Универзитета Кембриџ. У 2015. години, ETH Цирих је такође био на 6. месту у свету у природним наукама, а 2016. на 1. месту у свету за науке о земљи и мору другу годину заредом.[26]
У истраживању „CHE ExcellenceRanking” о квалитету западноевропских постдипломских програма из области биологије, хемије, физике и математике, ETH Цирих је оцењен као једна од три институције које имају одличне програме у свим разматраним областима, друга два су Империјал колеџ Лондону и Универзитет у Кембриџу. ETH Цирих је имао укупан буџет од 1,897 милијарди CHF[28] у 2019. години.
Галерија
ЕТХ Цирих у сумрак
ХПТ дрво зими
Хенгерберг
Трамвајска станица Универзитетске болнице ЕТХ
Референце
^ аб„ETH in figures.”. Zurich, Switzerland: ETH Zurich. март 2021. Приступљено 2022-04-03.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Annual Report 2021”(PDF). Zurich, Switzerland: ETH Zurich. март 2021. Приступљено 2022-06-09.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Michel Pont, Chronique de l'EPFL 1978-2000, Presses polytechniques et universitaires romandes, 2010 (ISBN9782880748760).
Libero Zuppiroli, La bulle universitaire. Faut-il poursuivre le rêve américain ? [The academic bubble. Should we pursue the American dream?], Éditions d'en bas, 2010, 176 pages (ISBN978-2-8290-0385-1). The first part, entitled "Le parcours exemplaire du Swiss Institute of Technology Lausanne" [The exemplary path of the Swiss Institute of Technology in Lausanne], is about the change of the EPFL after the appointment of Patrick Aebischer as president.
„Archived copy”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 6. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)